Уметници свих времена и народа сликали су само шташта су хтели. Приказали су свет на платнима онако како га само они виде. Веома је тешко пренети њихова осећања, емоције, боје, нијансе и игру сенки другим људима, па су створили нове стилове сликања и технике. Наравно, не можете категорисати сву уметност у неколико категорија, али помаже да се сагледа велика слика и створи права.
Овај смер многи не препознају као једноставанобични људи, јер се на сликама не могу видети познати облици и боје. Али уметници су управо на томе ставили нагласак. Сам израз у преводу значи уклањање или одвраћање од стварности. Главни циљ је постићи хармонију облика и нијанси боја, изазивајући тако одређене асоцијације код посматрача. Оснивач је био Василиј Кандински, али је можда најпознатије уметничко дело био Црни трг Казимира Малевича.
Стилови цртања за овај правац поново стварајуутисци оног што видите, форма није битна. Слике се обично стварају енергичним потезима, а мали детаљи готово да и не постоје. Правац је настао у Француској крајем 19. века. Уметнику није било важно оно што слика, већ како то изгледа на платну. Проблем овог стила може се назвати претјераном позитивношћу и потпуним одсуством друштвених проблема, што је на крају довело до раскола међу импресионистима.
Посебност овог стила јеалузије и невероватне комбинације облика и величина предмета. Он који је ову идеологију унео у уметност био је Андре Бретон, а најистакнутији следбеник Салвадор Дали. Ако укратко опишете слике, онда су оне више као нешто између сна и јаве. Стилови цртања у овом правцу били су далеко од рационалне естетике, будући да се уобичајени детаљи појављују пред нама у издуженом, увећаном или превише смањеном облику, а да не говоримо о чињеници да је сама њихова комбинација апсурдна.
Стилови цртања са којима смо почели далеко су од стварности, али се реализам и даље сматра најчешћим правцем.
Али савремени сликарски стилови, хиперреализам,на пример, толико су веродостојни да више личе на фотографије него на цртеже. Управо вас овај тренутак тера да се смрзнете при погледу на слике које су написали представници овог правца. На портретима можете видети сваку длаку, најмањи одсјај у очима, па чак и боре. И од градских пејзажа трче муке. Сада знате који су стилови цртања и можете безбедно отићи на изложбу без страха да ћете се представити као апсолутни аматер по овом питању.
