Реч „еп“ дошла нам је из антике.Са старогрчког, овај термин је преведен као „приповедање“. Шта је еп? Реч има неколико значења. Усредсредићемо се на само две. Књижевна дела која су вековима стварали различити народи могу се приписати једној од три постојеће врсте књижевности: лирици, драми и епу. Потоњи прича причу о неком чину или догађају из прошлости, описује разне појаве и ликове, садржи холистичку слику друштвеног живота људи.
Главни жанрови епа:
Еп као књижевна врста
Друго значење дотичне речи је посебножанр књижевности је „херојски“. Данас су научници добро свесни шта је еп. Али расправа о томе како је тачно и где настала још увек траје. Многи књижевни научници верују да је еп жанр који је можда настао у културама попут кинеске и хебрејске. Други су уверени да је то једноставно немогуће.
Зна се само да је ово најстарији жанр (илижанрови), које су створили наши далеки преци. У средњем веку ове легенде, песме, песме, епове изводили су путујући музичари и путујући приповедачи. Од свог настанка, епска дела су се увек певала уз музику виолине или харфе. У њима је све речено тако да слушаоци немају разлога да сумњају у аутентичност описаних догађаја. То је иста прича, само мало украшена фантастичним или мистичним чињеницама.
Епови земаља света
Сваки еп се сматрајединствено наслеђе земље у којој је написано. Од свега што је познато у овом жанру, најбоље су сачувани француски књижевни споменици. Најпознатији француски еп је горе поменута „Песма о Роланду“, која је, према различитим изворима, настала око 12. века. Примери дотичног жанра могу се наћи и у немачкој литератури. Најпознатији еп у Немачкој је „Песма о Нибелунгима“. Она одражава мистичне догађаје који су се догодили у позадини велике сеобе народа. У Енглеској се Беовулф сматра највећим епом. Реч је о неустрашивом витезу који је изазвао чудовиште које је претило читавом краљевству. Најдужи еп, Манас, припада киргишком народу. Двоструко је већа од Махабхарате и тибетанског епа Гесер.
Шта је еп руског народа?
У руској народној уметности епказивање о подвизима јунака назива се епом. У епикама јунаци најчешће глуме, обдарени огромном физичком снагом и импресивним менталним способностима. Најпознатија епска дела говоре о подвизима тројице познатих јунака: Иље Муромца, Аљоше Поповича и Добриње Никитича.
Закључак
Шта је еп, ако не и корен књижевности,чија се вредност сваке године само повећава? Ово је важно наслеђе које су оставили наши преци. Почетком 20. века веровало се да сваки народ који поштује себе треба да има свој еп, свог хероја који ће бити спреман да положи свој живот у борби за Отаџбину.
