Francuska je oduvek bila poznata po svojim slikarima, vajarima, piscima i drugim umetnicima. Slikarstvo je u ovoj evropskoj zemlji doživelo procvat u 17-19 veku.
Jedan od najsjajnijih predstavnika Francuzalikovne umetnosti je Žan Fransoa Mile, koji se specijalizovao za stvaranje slika seoskog života i pejzaža. Ovo je veoma upečatljiv predstavnik njegovog žanra, čije su slike i dalje veoma cenjene.
Budući slikar rođen je 10.04.1814. godine u blizini grada Šerbura, u malom selu Grjuši. Iako je njegova porodica bila seljačka, živeli su prilično prosperitetno.
U ranoj dobi, Jean je počeo da se pokazujesposobnost slikanja. Porodica, u kojoj niko ranije nije imao priliku da napusti svoje rodno selo i izgradi karijeru u bilo kojoj drugoj sferi, osim u seljaštvu, sa velikim entuzijazmom je prihvatila talenat svog sina.
Roditelji su podržali mladića u njegovoj želji da studiraslika i platio mu obuku. 1837. Žan Fransoa Mile se preselio u Pariz, gde je dve godine savladao osnove slikarstva. Paul Delaroche je njegov mentor.
Već 1840. godine, ambiciozni umetnik je prvi put demonstrirao svoje slike u jednom od salona. To se već tada moglo smatrati velikim uspehom, posebno za mladog slikara.
Jean François Millet nije previše voleo Pariz,koji je žudeo za selom i načinom života. Stoga 1849. odlučuje da napusti prestonicu, preselivši se u Barbizon, koji je bio mnogo tiši i udobniji od bučnog Pariza.
Umetnik je ovde živeo do kraja života. I sam je sebe smatrao seljakom, pa ga je privlačilo selo.
Zato u njegovom delu preovlađuju zapleti seljačkog života i seoski pejzaži. On ne samo da je razumeo i saosećao sa običnim farmerima i pastirima, već je i sam bio deo ove klase.
On je, kao niko drugi, znao koliko je teško običnim ljudima, koliko im je težak posao i kakav prosjački način života vode. Divio se ovim ljudima, čijim je delom i sebe smatrao.
Umetnik je bio veoma talentovan i vredan.Tokom svog života stvorio je mnogo slika, od kojih se mnoge danas smatraju pravim remek-delima žanra. Jedna od najpoznatijih kreacija Žana Fransoa Mileta je Žeteoci pšenice (1857). Slika je postala poznata po tome što odražava svu ozbiljnost, siromaštvo i očaj običnih seljaka.
Prikazuje pogrbljene ženeuši, jer je inače nemoguće prikupiti ostatke useva. Uprkos činjenici da je slika pokazala realnost seljačkog života, izazvala je pomešana osećanja u javnosti. Neko ju je smatrao remek-delom, dok su drugi govorili oštro negativno. Zbog toga je umetnik odlučio da malo ublaži svoj stil, pokazujući više estetske strane seoskog života.
Platno "Anđeo" (1859 g.) pokazuje u svoj svojoj slavi talenat Žana Fransoa Mileta. Slika prikazuje dvoje ljudi (muža i žene) koji se mole za ljude koji su napustili ovaj svet u večernjem sumraku. Meki braonkasti polutonovi pejzaža, zraci zalazećeg sunca daju slici posebnu toplinu i udobnost.
Iste 1859. Millet je naslikao sliku "Seljanka koja pase kravu", koja je nastala po posebnom nalogu francuske vlade.
Na kraju karijere, Žan Fransoa Mile je počeo da posvećuje sve više pažnje pejzažima. Domaćinski žanr je izbledeo u drugi plan. Možda je bio pod uticajem barbizonske škole slikarstva.
Jean Francois Millet postao je jedan od junaka priče„Da li je živ ili mrtav?“ Napisao Mark Tven. Prema zapletu, nekoliko umetnika je odlučilo da se upusti u avanturu. Siromaštvo ih je nagnalo na ovo. Oni odlučuju da jedan od njih lažira sopstvenu smrt promovišući je mnogo pre toga. Posle njegove smrti, cene umetnikovih slika moraće da skoče u nebo, a svi će imati dovoljno za život. Fransoa Mile je bio taj koji je glumio sopstvenu smrt. Štaviše, umetnik je lično bio jedan od onih koji su nosili sopstveni kovčeg. Ostvarili su svoj cilj.
Ova priča je takođe postala osnova za dramski rad "Talenti i mrtvi", koji se sada prikazuje u Moskovskom pozorištu. A.S. Puškin.
Umetnik je imao ogroman uticaj na francusko i svetsko slikarstvo uopšte. Njegove slike su danas veoma cenjene, a mnoge su izložene u velikim muzejima i galerijama u Evropi i svetu.
Danas se smatra jednim od najistaknutijihpredstavnici svakodnevnog seoskog žanra i veličanstveni pejzažista. Ima masu sledbenika, a mnogi umetnici koji rade u sličnom žanru, na ovaj ili onaj način, vođeni su njegovim delima.
Slikar se s pravom smatra ponosom svoje domovine, a njegove slike su vlasništvo nacionalne umetnosti.
Jean François Millet, čije su slikeprava slikarska remek-dela, dala neprocenjiv doprinos evropskom slikarstvu i svetskoj umetnosti. On je s pravom u rangu sa najvećim umetnicima. Iako nije postao osnivač novog stila, nije eksperimentisao sa tehnologijom i nije želeo da šokira javnost, njegove slike su otkrile suštinu seljačkog života, demonstrirajući sve nedaće i radosti života seoskih ljudi bez ulepšavanja.
Takva iskrenost na platnima, senzualnost iistinitost se može naći daleko od svakog slikara, čak i kod poznatog i eminentnog. On je samo slikao ono što je video svojim očima, i ne samo da je video, već i osetio sebe. Odrastao je u ovoj sredini i poznavao seljački život iznutra.
