Приватизација подразумева отуђењеимовина државних предузећа, организација и установа, као и земљиште и стамбени фонд који је у комуналној или државној својини у корист правних или физичких лица који су купци у оквиру закона о приватизацији.
Овај процес има неколико удовица и типова.Облици приватизације могу се разликовати у следећим врстама: приватизација комуналне и државне имовине, приватизација стамбеног фонда у државном власништву, приватизација земљишта.
Приватизација се спроводи да би се повећалаекономска и друштвена ефикасност производње. Захваљујући приватизацији, привлаче се средства за реструктурирање привреде. Поред тога, приватизација има циљеве као што су: привлачење грађана да учествују у одржавању и очувању стамбеног простора, формира тржишне односе, као и стимулише ефикасно и рационално коришћење земљишних ресурса, доприноси развоју предузетничке активности.
У зависности од извршених задатака и циљева,горе описани постоје како одговарајући облици приватизације, тако и одговарајући механизми за њихово спровођење и извршиоци. На пример, приватизацију стамбеног фонда спроводе надлежни органи локалних власти и предузећа и организације које имају државни стамбени фонд.
Међу таквим концептом форме приватизације не може се не можепоменути један од најчешћих облика – корпоративизацију предузећа. Овај механизам приватизације постаје могућ након што Влада усвоји релевантне законске акте и законе. По правилу, суштина оваквих закона своди се на то да држава легитимише процес корпоративизације или на други начин трансформише државна предузећа и институције у отворена акционарска друштва.
За нашу земљу таква етапа се поново одиграладеведесетих година прошлог века. Према тадашњим реформистичким економистима, овакви процеси су требали да гурну привреду ка развоју и да је поново изграде у вези са новим захтевима тржишних процеса. Шта је из овога произашло, вероватно се сви сећају.
Али са научне или економске тачке гледишта, акционарска друштва као производ приватизације су један од најефикаснијих начина интеграције и концентрације капитала.
Међутим, с обзиром на различите облике приватизације иметоде уз помоћ којих је спроведена не може се недвосмислено рећи да је у свим земљама у којима се одвијао процес текао добро и дао значајан замах привреди земље.
Разлика у резултатима приватизације уземље источне Европе, које су након распада СССР-а почеле да граде тржишни модел привреде у земљама бивших република СССР-а, где је приватизација такође требало да реши питања оживљавања и реструктурирања привреде. на новим шинама тржишних односа. Међутим, ако су се европске земље бар снашле са задатком, на пространствима ЗНД се и даље чују одјеци дивље приватизације од које је победила група олигарха. Поред тога, време приватизације у различитим земљама одређује се на свој начин. А ако се ово питање не осмисли и да у слободно кретање, онда ће се приватизација предузећа развити у куповину имовине свих предузећа и организација у власништву државе у једне руке, што може довести до монополизације тржишта роба одређена група.
У процесу приватизације могу учествовати следеће категорије лица:
Држављани земље и страни држављани, као и лица без одређеног држављанства;
Правна лица која су регистрована на територији земље у којој ће се извршити приватизација;
Правна лица других држава, у оквиру закона и прописа.
Али они немају право да буду примљени у приватизацију.лица која раде у фонду државне имовине (и сличним структурама), сами органи и управа, као и правна лица која у својој имовини имају удео у државној својини већи од 25% и друга лица чија се листа утврђује. посебним законима државе.
