Национални систем платних картица Руске Федерације био јеформиран на основу Савезног закона број 112 од 5. маја 2014. Сврха његовог формирања је да се осигура доступност, ефикасност и континуитет пружања услуга повезаних са преносом средстава. Размотримо даље како функционише национални систем платних картица Руске Федерације.
Почело је стварање Националног платног система1990. 1992. године међубанкарска поравнања су почела да се врше помоћу елемената СТБ картице. До 1993. године формиран је систем плаћања „Унион Цард“. До 1999. године објединио је 457 банкарских организација и њихових одељења. Учесници система издали су више од 3.000.000 платних картица. Крајем 1993. године формирана је Златна круна. До 2014. године овај систем плаћања ујединио је око 87 банака које су издале више од 8 милиона картица. У октобру 1994. године формиран је Управни одбор. Иницијатива за његово стварање припадала је Московском државном техничком универзитету Банке Русије. Одбор је формиран, пре свега, за благовремену идентификацију проблема у постојећим међубанкарским поравнањима. То би омогућило ефикасан утицај на отклањање потешкоћа, како би се осигурала размена мишљења са банкарским организацијама у вези са информационом интеракцијом. Једна од најважнијих активности Одбора било је формирање и унапређење система пластичних картица у Москви.
Анализирајући светско искуство, московски ГТУдошао до закључка да Руска Федерација има јединствену прилику, користећи међународну праксу, пре свега у Француској, да крене краћим путем. За ово је било потребно удружити напоре банкарских организација. Московска ГТУ је своју улогу у овом процесу видела у координацији активности учесника у формирању јединственог система карата у Москви. Међутим, већина највећих банкарских организација поседује мрежу филијала смештених у различитим регионима Руске Федерације. Ако би се комбиновали, систем плаћања би стекао националну скалу.
Узимајући у обзир тренутну ситуацију, ГТУМосква је свој центар деловања преселила у извршно тело Банке Русије. Радну групу чинило је више од двадесет специјалиста. Поред саме Банке Русије, они су представљали Московски државни технички универзитет и Удружење домаћих банкарских организација. Међу члановима Радне групе била су и највећа удружења у земљи. Међу њима су посебно биле Сбербанк, Агропромбанк, Инкомбанк, СБС-Агро итд. У Радној групи је такође радила и Федерална агенција ФАПСИ, у извршном телу у квантитативном смислу углавном су били представници кредитних компанија.
Напори тела били су усмерени на решавање следећих задатака:
Нацрт документације је развијен и усмерен наразматрање руководства Банке Руске Федерације. Накнадно (након престанка рада Радне групе) је финализиран и одобрен. Овај документ је био први акт којим је регулисан Национални систем платних картица (НСПК). По другом питању, Радна група је била активна средином 1996. године. У том тренутку тело је ушло у фазу развоја и формирања пилот пројекта, према којем је требало да функционише Национални систем платних картица. Према стручњацима из Светског монетарног фонда, НСПК би требало 5 милиона долара. Ова средства требала су бити довољна за примену мреже. Према условима Монетарног фонда, 50% наведеног износа је директно доделило само, а преосталу половину би Руска Федерација требало да привуче из својих извора. Кредитне компаније које су у то време биле присутне у Радној групи биле су спремне да финансирају 50% пројекта. Сагласност су потврдили службеним писмима. Али, с обзиром да је руководство Банке Руске Федерације одлучило да своје напоре усмери на развијање других праваца за развој платног система, до средине 1996. године престало је функционисање других тела у саставу Међународног комитета, као и саме Радне групе. Напори менаџмента били су првенствено усмерени на формирање пројеката за пренос великих сума и масовних трансакција са новцем.
Да би национални систем плаћањаРусија је почела да функционише, био је потребан регулаторни оквир. У време почетка развоја пројеката тога није било. С тим у вези, почетком 2000. донети су бројни закони. Међутим, неколико важних тачака изгубљено је у процесу одобравања. У следећој фази, задатак финансирања пројекта више није био суочен. Међутим, банке нису могле да постигну консензус око тога ко ће тачно добити профит од тога. Ниједна организација није желела да се одрекне огромног тржишта. Овај сектор је остварио значајан приход од трансакционих накнада. Док су руске банке преговарале, тржиште су делили међународни платни системи Мастер-Цард и Виса. Неке домаће финансијске компаније су формирале партнерске групе. Клијенти ових банака опслуживани су на банкоматима читавог удружења. Највећа група је Уједињена мрежа насеља. У њему учествују банкомати око 100 банака.
У 2010. развој Савезнезакон којим се уређује пружање општинских и државних услуга. Његова правила су предвиђала да национални платни систем Русије почне да ради, а обрада домаћих трансакција у иностранству биће забрањена. Међутим, чланови америчке амбасаде у Москви скренули су пажњу на ову чињеницу. Постало им је јасно да ће, ако рачун остане непромењен, Мастер-Цард и Виса изгубити тржиште са приходима од око 4 милијарде долара. Овом приликом амбасадори су саставили депешу упућену високим владиним званичницима у Америци. У тексту су запослени препоручили коришћење састанака са колегама из Руске Федерације како би извршили притисак на потоње да промене нацрт закона. На тај начин би се обезбедиле гаранције за заштиту интереса америчких компанија и искључила могућност оштећења. Објављени акт није садржавао забрану обраде домаћих трансакција у иностранству.
Усвојен је 2011. године.Савезни закон „О националном платном систему“ описује мрежу као скуп оператора који врше новчане трансфере. Закон успоставља основне појмове, регулише поступак пружања релевантних услуга. Нормативним актом утврђена су правила према којима треба да функционише Национални платни систем. Структура мреже формирана је на основу захтева утврђених законом. Истовремено је утврђен редослед према којем ће се вршити надзор и координација. Међутим, Савезни закон није предвиђао стварање система домаћих платних картица и забрану обраде трансакција Руске Федерације у иностранству.
Усвојени су 2011. године.Ове одлуке односиле су се на стварање електронске универзалне картице, искључујући учешће у овом процесу међународних система „Мастер-Цард“ и „Виса“. Сбербанка је истовремено обећала да ће предузети мере за неутралисање „лобиста ових мрежа у руској влади“. Почетком 2013. године Централна банка је формирала регистар оператора. Сви системи плаћања који су функционисали у Русији били су укључени у ову базу података. Међу њима су издвојене оне које су имале посебан друштвени значај. Међу њима су посебно били: контакт, мреже ВТБ и Сбербанк, Золотаиа Корона, Мастер Цард, Виса.
У марту ове године Сједињене Државе против Руске Федерације увеле сусанкције у вези са укључивањем последњег Крима. Мастер Цард и Виса су по други пут у историји престали да сервисирају картице бројних домаћих банака на неким банкоматима и продајним местима међународне мреже. С тим у вези, поново се поставило питање да Руска Федерација треба да има свој национални систем плаћања. Русији је потребна сопствена мрежа, независна од стања односа у светској арени. С тим у вези, започета је припрема низа амандмана на усвојени закон. Требало је да допринесу информационом и инфраструктурном затварању процеса преноса средстава унутар Руске Федерације. То значи да клириншки и оперативни центри - субјекти националног платног система - морају бити лоцирани директно у земљи. Истовремено, Закон предвиђа забрану пружања приступа и преноса информација страним државама информацијама о домаћим трансакцијама у Руској Федерацији.
