Filozofija je rezultat povezivanjaempirijsko znanje i ono što prevazilazi njihove okvire, odnosno episteme. Ovo je rekao Aristotel. Ontologija, koju je on predstavio za opštu raspravu, stekla je svetsku slavu i mogla je da proslavi njegovo ime tokom vekova. Roditelj je logike, začetnik dualizma, najbolji učenik i žestoki protivnik Platona.
Aristotelova ontologija je postojala odvojeno. Njegova suština, značaj u sistemu saznanja sastojao se u tome što je autor uveo nekoliko pitanja koja su bila otvorena za diskusiju, kao što su:
1. Da li postoji postojanje?
2. Šta je božanski um i da li postoji?
3. Gde je linija pretvaranja materije u formu?
Aristotel je bio taj koji je odvojio samo nauku odfilozofije, i podelio je na još dva dela. Prva, takozvana metafizika, bavila se retoričkim, apstraktnim pitanjima, čija je svrha bila da se razume šta je smisao ljudskog postojanja. A drugi je sadržao sasvim specifična razmišljanja o čoveku, strukturi sveta i prirode, zakonima društva i služio je kao još jedno oruđe znanja.
Postojanje objektivnog sveta može se uočiti ianalizirati kroz senzacije – to je bila teorija koju je izneo Aristotel. Ontologija njegove filozofije je tvrdila da je biće jedinstvo forme i materije, a "materija" je mogućnost inkarnacije u obliku, a "forma" je biće, stvarnost materije. Stvar je oličenje forme i materije, međutim, ona se takođe može menjati, prelaziti iz jedne mogućnosti u drugu. Ali pre ili kasnije dolazi poslednja faza transformacije. A mogućnost, odnosno materija, konačno se aktuelizuje u formi.
Ontologija i epistemologija Aristotela ukazuju na četiri razloga za promenljivost sveta:
Ako ne govorimo o konkretnoj temi ilistvari, već o svetu u celini, onda Aristotel, čija ontologija ne poriče prisustvo samo materije, već i nekog oblika sveta koji nije dostupan našem razumevanju, kaže da je svet u stalnom kretanju. Nemoguće je priznati da će pre ili kasnije prestati, jer za to je potrebna neka vrsta opozicije. A kako se može pojaviti akcija spolja ako je kretanje u svetu stalo? Postoji glavni pokretač, nematerijalna pokretačka snaga koja održava naš svet u stalnom pokretu. Tako je razmišljao Aristotel. Filozofija, čija ontologija sadrži preduslove za prisustvo perpetualnog motora, ističe da je nematerijalna, što znači da je bestelesna. Najčistiji oblik energije bez forme je um (ili čisti um). Dakle, razum je postojanje najvišeg stepena ovog shvatanja.
Ovo je deo filozofije koja se bavi torijumom.znanja, njihova kritika, razvoj i dokazi. Upravo ova disciplina analizira da li se filozofsko znanje može primeniti u stvarnom svetu ili će to ostati samo zaključci. Izvor znanja, kao što znate, je iskustvo. Posebno je dragoceno znanje koje je istraživač osetio na sebi. Problem saznanja bio je u tom trenutku blizak filozofima, a, ne ostajući po strani, Aristotel, čija je ontologija obuhvatala razumevanje procesa sticanja znanja, razvio je svoju teoriju.
Odlučili su da shvate činjenicu dada pored predmeta istraživača postoji još realnost koja ne zavisi od njegove volje. On tvrdi da je znanje koje čula daju ekvivalentno onome koje primamo rasuđivanjem. I da zajedno sa proučavanjem formalnih komponenti bilo koje stvari, istovremeno shvatamo njenu individualnost. Upravo ova kombinacija empirijskog iskustva i racionalnog rasuđivanja omogućava razumevanje punoće istine.
Definicija prve i druge suštine predmetanosi i ontologiju Aristotela. Njegova suština: smisao individualnosti stvari leži u procesu saznanja. Prva suština je ono što subjekt saznaje o objektu u procesu čulnog saznanja, a druga je derivat iz njega. Druge suštine ne odražavaju sve nijanse individualnog bića, već su to specifične ili generičke karakteristike.
Antologija Platona i Aristotela Dubokaispituje pojam čoveka i države. I iako se slažu oko nekih pitanja, u osnovi su njihove teorije suprotne jedna drugoj. Prema Platonovoj teoriji, čovek pripada istovremeno i fizičkoj i duhovnoj sferi bića. A ako je sve jasno sa fizičkim aspektom, onda duša može poprimiti različite konfiguracije. Polazeći od toga, razlikuju tipove ljudi sklonih napornom radu, kreativnosti, održavanju reda, upravljanju drugim ljudima itd. U idealnom stanju, svaka osoba je na svom mestu i vlada idila.
Ali Aristotel ima drugačije mišljenjenjegova teorija je takođe utopijska. Prema njegovim rečima, idealna država je ona u kojoj je sva imovina ravnomerno podeljena među ljudima, a oni je racionalno koriste, tada nema sukoba, svi žive u harmoniji jedni sa drugima.
Uprkos razlikama u pogledima, pitanja vezana za ropstvo, nastanak države i principe vladavine, oba su stručnjaka razmatrala na gotovo isti način.
