Безгранично море песка је познати пејзажпустиња. Тешко је замислити место мање погодно за живот од овог. Па ипак, чак и овде живе животиње и људи, навикли не само на незамисливу врућину, већ и на променљиву природу ове пустоши.
А ако говоримо о пустињи, онда не смемо превидетиуму такав феномен као дина. Чини се да није тешко замислити шта је дина. Али чак и он може да крије невероватне тајне, чије је знање изузетно важно за опстанак у пустињи.
Прво, схватимо информације коједаје нам географску заједницу. Дакле, на основу њихових података, дина је огромна накупина песка која накнадно формира брда или мале планине. Дина увек има закривљени облик, који помало подсећа на срп или полумесец. Али како се формира дина? Шта је то и према којим законима постоји?
Заправо је врло једноставно.Дина настаје услед даха ветра, који зрна песка вози са једног места на друго. Ова акција подсећа на кретање воде у светским океанима, са својим таласима и таласима. А ако након завршетка ветра површина мора поново постане глатка, онда је у пустињи све потпуно другачије. Кад дође смирење, овде се све леди на месту, као да се време смрзло и не жели да иде даље.
Људи који често живе у пустињским областимапринуђени да воде номадски начин живота. Заправо, чак и када су њихови домови у истој оази, и даље некако морају добити храну, ресурсе и лекове. Стога су се од памтивека бавили трговином између насеља, правећи много километара путева преко пустиње.
Зато они добро знају шта је тодина, и колико то може бити подмукло. Заиста, за разлику од обичног брда, дина не стоји на једном месту. Под утицајем јаког ветра лута од места до места, што умногоме компликује живот трагача. Због тога становници пустиње од раног детињства проучавају законе по којима се дине крећу. Иначе, како онда могу да савладају пространство пустиње?
Али како становници Истока виде дину?Шта је за њих дина: сурови непријатељ или тихи сапутник на путу? Вероватно овде све зависи од саме особе и од тога како гледа на свет. Напокон, неки се жале на судбину, док други прихватају њене изазове, уздигнуте главе.
Исто се односи и на дине.Неко их доживљава као непријатеље, док их други сматрају лепима. На крају, када се песак под ногама брзо руши, стиче се утисак да дине почињу да певају. А ова песма опчињава оне који су своја срца дали бескрајним пустињским хоризонтима.
