Битка за Москву током Великог отаџбинског рата усећање на руски народ заузима посебно место. Она је била та која је доказала да немачка војска, која раније није знала за пораз, може бити поражена. За Хитлера је заузимање Москве било од велике важности, што је изједначено са потпуном победом над Совјетским Савезом. Као резултат, ово је био почетак пропасти Вермахта. Сви који су бранили главни град наше Отаџбине, и војни и цивилни, показали су посвећеност, јунаштво и храбру истрајност. Медаље „За одбрану Москве“ додељене су онима чија храброст и храброст постају препрека нацистима на путу да освоје свет.
Московска битка се конвенционално дели на две фазе: одбрамбену и офанзивну.
Историјско полазиште битке за главни град СССР-аили, другим речима, први дан одбране Москве је 30. септембар 1941. године. Одбројавање почиње након што је започела офанзива немачке војске, кодног имена Тајфун, у правцу Брјанска и Вјазме. Борбе су биле тешке. Са великим губицима, непријатељ се пробио до канала Волга-Москва и заустављен је на јужној граници града Касхира. Није могао да се приближи Москви.
Његови становници устали су у одбрану града.У лето је формирано 12 добровољачких дивизија и 56 батаљона који су ишли у одбрану престонице. Поред тога, према уредби ГКО од 12. септембра 1941. године, започела је изградња одбрамбених структура око Москве. Главна одбрамбена линија покривала је град у полукругу, који се налазио 20 километара од града. Поред тога, у граду се стварају одбрамбене линије, на пример, на подручју Вртног прстена и обилазне пруге. Поред тога, поправљају се радионице за обнављање оштећене опреме и наоружања. Све ове структуре назване су одбрамбеном зоном Москве, а шеф Московског војног округа генерал Артемјев П.А. надзирао је њихову одбрану. Њему су додељене војне јединице градског гарнизона, резервни одсеци Штаба и формирана народна милиција.
Дугорочна херојска одбрана Москве дозволила језа пооштравање и јачање резерви. А већ 5. децембра исте године покренута је офанзивна операција одједном са три фронта: Калинин, Западни и Југозападни. За команданта ове офанзиве именован је генерал војске Г.К. Жуков. За немачку војску ово је било потпуно изненађење. У то време непријатељ је био знатно исцрпљен непрестаним борбама. Поред тога, услед тешких временских услова, нарушена је испорука оружја и хране немачкој војсци, што је довело до повлачења.
Повлачење нациста из Москве пратило јевелики губици, како у људима, тако и у наоружању и опреми. Почетком јануара 1942. године, линија фронта је померена на 250 километара од Москве, чиме је елиминисана опасност од њеног заузимања.
До сада, офанзивна операција у близини Москве,који је развио Г.К. Жуков, студирао на војним академијама. Сам командант је накнадно добио медаљу „За одбрану Москве“, као и многи други обични учесници ове битке. Ова награда обележила је њихову храброст и јунаштво у борби за слободу домовине.
За награђивање бранилаца Москве 29. јуна 1943године одлучено је да се створи наградна медаља. За његов развој био је одговоран интендант Црвене армије, генерал-пуковник П. И. Драчев. По његовом налогу створена је уметничка група која је већ 12. јула пружила неколико готових скица. Дана 15. јула 1943. године, ове скице су предате Стаљину на преглед. Али у том тренутку коначна одлука није донета. Међутим, у јануару 1944. године настављен је рад на скици за медаљу. Завршна фаза његове ревизије поверена је уметницима Москалев Н.И. и Романова Е.М. До краја јануара био је готов коначни нацрт медаље „За одбрану Москве“.
Након пробног узорка израђеног у металу од стране гравера Н.А.Соколова, у изглед награде су унете бројне промене:
Тако је добијена коначна верзија наградне значке „За одбрану Москве“, чија фотографија сведочи о њеној величанствености и свечаности.
Датум службеног одобрења ове награде је 1. мај 1944.
Према мемоарима аутора уметникове медаљеМоскалева Н.И., започео је рад на овој награди много пре званичног наређења руководства земље, још у јесен 1941. године. Тада је постојала стварна претња окупацијом престонице. После тога, ова скица је основа за још један знак награде - Орден славе, који је такође развио Москалев.
Значка је била месингана, заобљена,пречника 32 мм. На аверсу (такозвана аверса било ког наградног знака) приказан је зид Кремља. Иза ње је куполасти кров владине зграде са лепршавим барјаком Земље Совјета. У првом плану је пиједестал за хероје који су ослобађали град у стара времена - Минин и Пожарски. У близини су браниоци главног града на оклопу тенка. У левом углу су угравирани авиони, на врху је натпис „За одбрану Москве“, а на реверсу они који су награђени медаљом за одбрану Москве могли су да гласе „За нашу совјетску матицу“.
Према одлуци владе, ову награду требало би да добију сви браниоци главног града:
Поред тога, ова почаст додељена је и војницима који су ослободили град Тула.
Као што знате, награда је додељена као токомрата, и по његовом завршетку. Истовремено, општи цртеж је сачуван, али су направљене промене које су разликовале војну и послератну верзију ове награде:
Прва особа која је добила медаљу „За одбрану Москве“ био је Јосиф Стаљин. Награђен је 20.07.44 и добио је одговарајући сертификат бр. 000001.
До 1. јануара 1995. године укупна медаља„За одбрану Москве“ добио је не мање од 1.028.600 људи. Желео бих да приметим да је више од двадесет хиљада тинејџера награђено медаљом „За одбрану Москве“.
Правилно носите медаљу „За одбрану Москве“лева страна сандука (где куца срце, јер је Москва срце наше Отаџбине). Ако постоје и друге медаље, онда се „За одбрану Москве“ треба поставити после доделе медаље „За одбрану Лењинграда“.
Понекад се у историјској литератури помиње Ред за одбрану Москве, али ово је нетачна формулација. Никада није постојало наређење, постојала је и управо је медаља за награду „За одбрану Москве“.
