Средњи век је доба које је богатодогађаји који су постали критични за светску историју. И несумњиво, најважнији од њих били су и остали крсташки ратови. Одговоре на питања о важности ових догађаја врло је тешко наћи, али ипак вреди покушати.
Као и већина историјских догађаја, крсташки ратовипешачења имају економске разлоге. Иако их је подржавала виша идеја. Лако је схватити шта је крсташки рат са становишта средњовековног сељака. Пре свега, ово је борба за најважније хришћанске светиње, које су се, због историјских догађаја, налазиле на територији исламских држава. Али истовремено су материјалне користи биле веома важне за становнике европских монархија. Није се чак радило ни о бајковитом богатству муслиманских земаља, већ је све било много једноставније. За европског сељака уопште, а посебно за Французе, бар је била важна нека нада у мање или више прихватљиве услове живота. У то доба, Француска је пролазила кроз не најбоље године, продужена глад, заједно са страшним епидемијама, осакатила је економску моћ царства. За мање од пола века, ове недаће довеле су становништво земље до потпуног осиромашења. Позитивни резултати крсташких ратова требали су да врате становништву веру у монархију и хришћански модел погледа на свет.
Као што знамо, црква је увек имала огроманутицај на политичка питања. Суштину крсташких ратова такође је формулисало свештенство. Све је започело страсним говором који је одржао папа Урбан ИИ. Управо њега сматрају идеолошким инспиратором крсташких ратова.
На питање које је године био крсташки ратје први пут организован, дефинитивно можете одговорити: 1095. Ово је година судбоносног говора поменутог папе, након чега је започела организација крсташког покрета. Сврха овог последњег није била само ослобађање Светог гроба, већ и одузимање неиспричаних богатстава невернима. Папа је горљиво убедио уништене Европљане да им све ово припада и само је апсурдном несрећом у рукама непријатеља. Требало је само отићи и однети, што се касније испоставило да није било тако лако.
Међутим, они који желе да учествују уослобађање главне хришћанске светиње из руку неверника показало се поприличним. Ипак, на крају крајева, поред обавезног богаћења крсташа, наиме такозваних ратника који су учествовали у походима, обећано је још нешто. Радило се о одрјешењу (привилегија нечувена у то доба). Штавише, више није било позива на подвиг, од чега је средњовековна Европа ионако патила. Постало је јасно шта је крсташки рат и зашто је организован. Суштина је била потреба за преносом власништва над земљом млека и меда на оне којима би с правом требало да припадају. Радило се, наравно, о хришћанима из Европе.
Годину дана после папиног ватреног говора, првогкрсташи су похрлили у Свету земљу. Састојала се војска, чија је сврха била ослободити Часни гроб од неверника, од сељака. Чудно, али нису имали никаквих залиха и оружја, што је већ одредило резултат кампање. Резултат је био прилично тужан: скоро сви су истребљени на путу до одредишта.
Дванаест месеци касније је бољеистренирани ратници покушали су поново. Већ су имали среће. Упркос потешкоћама, учесници кампање заузели су бројне градове, заузевши их од страшних Селџука. Успели су чак да заузму Јерусалим 1099. године, што је била огромна победа за хришћанство. Тешко је описати све недаће које су крсташи доживели у пустињским земљама. На питање шта је крсташки рат са становишта обичног војника, одговор неће бити толико оптимистичан. То су сталне болести и недостатак воде, страх од страха од страшних Селџука.
Да бисте водили рат на непријатељској територији, треба вамимају значајну предност не само квантитативну, већ и квалитативну. Организатори крсташких ратова нису имали ни први ни други. Да, огромна војска добро опремљених крсташа напредовала је за Свети грал, али територија је била огромна. Значајан део војника умро је на путу за Свету земљу.
Ако узмемо у обзир 6 крсташких ратова, онда можетевидите да су само две од њих делимично или у потпуности успеле. Чак и ако је војска крсташа успела да заузме неке територије, убрзо су их или изгубили као резултат борби, или су их се добровољно одрекли.
Тешко је описати све потешкоће са којимавојска крсташа на непријатељској територији. Тактике борбе, које су се запањујуће разликовале од муслиманских, такође су се осјетиле. Оклоп витезова, толико потребан раније, у условима невероватне врућине само је ометао кретање и управљивост ратника, ни на који начин не штитећи од стрела Селџука.
Шта је крсташки рат?У догађајима тих времена испреплетало се пуно догађаја и чињеница. Али треба имати на уму да је ово пре свега била ера огромних промена. По завршетку кампања, друштвено-политичка ситуација у Европи се променила. У њој се родила и чврсто утврдила нова класа, такозвани слободни земљопоседници. Позиције црквених вођа су ојачане, јер су успели да мотивишу огромне масе људи на прилично чудан подухват. Побољшање трговинских односа између хришћанских и муслиманских земаља је вероватно највећи успех за све. Витезови који су били у једном или неколико похода сазнали су више о животу Селџука. Тада, када су се непријатељства завршила, бивши непријатељи почели су да уче једни од других, настали су нови узајамно корисни односи.
Колико је важна ера крсташких ратоване треба заборавити сваког Европљанина. Захваљујући њој, многе земље су могле да достигну нови, виши ниво квалитета у свом развоју. Неки научници сматрају проучавање ере у којој су се одвијали крсташки ратови као целокупно своје животно дело.
6. разред средње школе - време када децачитају авантуристички романи. Управо је то резервисано за упознавање ере витезова. Деца су импресионирана, чине им се сјајни храбри ратници из реда темплара и други храбри људи.
Има довољно материјала на тему, темевише научника сваке године објављује нове истраживачке радове. Препоручљиво је подстицати децу на мале самосталне активности. На пример, проучавањем одломака из ваннаставне литературе која има одлике белетристичког дела. Деци је важно да сазнају више о овом периоду светске историје, о сукобу две водеће светске религије, о части, храбрости и храбрости древних витезова. Да, крсташки ратови су узбудљива тема и можете је бескрајно истраживати.
