Међународну заштиту људских права спроводе посебне структуре: Комитет УН за људска права, Европски суд правде при Савету Европе.
Као главни извори међународногправа која регулишу заштиту људских интереса заговарају Европска конвенција за заштиту основних слобода и људских права, Повеља о људским правима и Завршни акт о сарадњи и безбедности у Европи.
Међународна заштита људских права и слободаповезан са енглеским филозофом Томасом Хобсом. Био је уверен да је човечанство у свом примитивном природном стању у стању рата свих против свих. Тек након настанка државе постојала је шанса за нормалан живот, заштиту права обичних грађана.
Енглез је веровао да је у односима између различитих држава рат неизбежан, јер нема контролних и ограничавајућих структура над државама.
Међународни систем заштите људских права је постаопосебно актуелно у КСКС веку, током којег су се одиграла два брутална светска рата у којима су учествовале многе светске силе. У том периоду уочено је најзлочиначније и најнехуманије поступање према цивилима и ратним заробљеницима.
После Првог светског рата, 1920.рођени су темељи међународне заштите људских права. Створена Лига народа постала је прва организација међународног нивоа, која је за циљ поставила очување мира и побољшање квалитета живота на нашој планети. Недостатак координације у акцијама земаља које су постале њени учесници није дозволио Друштву народа да развије пуноправни систем колективне безбедности. Ова организација је престала да постоји 1946. године, уместо ње појавила се нова међудржавна структура - УН.
Њен главни задатак је био развој активностиусмерена на заштиту интереса грађана широм света. УН су настале као одговор на злочине над народом које је починила нацистичка Немачка, али и њени савезници током Другог светског рата. УН су формирале Повељу о људским правима, која се често назива и Међународни закон о људским правима.
Регулаторни оквир је:
Као додатак, вишедесетине декларација и уговора, по којима се спроводи међународна заштита људских права у периоду мира. Документи се односе на геноцид, расну дискриминацију, права особа са инвалидитетом и статус избеглице.
Након усвајања првог документа наведеног на листи, почео је период у коме је међународно-правна заштита људских права и слобода престала да буде унутрашња ствар посебне државе.
Универзална декларација је обезбедила основна права свих становника наше планете, без обзира на етничку припадност, расу, језик, вероисповест, пол.
Садржи међународну заштиту људских права:
Говори о недопустивости ропства, мучења, понижавања људског достојанства. Где год да се грађанин налази, он треба да има приступ међународној заштити људских права и слобода.
Неке од одредби Устава наше земље готово у потпуности дуплирају материјал Универзалне декларације о људским правима.
Међународни пакт о друштвеним, економским икултурна права регулишу формирање личности ослобођене оскудице и страха. То се може постићи само под условом да ће свако имати могућност да ужива право на рад, одмор, правичну накнаду, пристојан животни стандард, социјалну сигурност, слободу од глади.
Међународна заштита људских права у контексту овог пакта претпоставља и пружање могућности грађанима да активно учествују у културном животу.
Поред наведених права, међународни пакт помиње и друге могућности:
Овај документ даје грађанима оних земаља којипотписали овај споразум, бране своја политичка и грађанска права. На основу овог документа спроводи се међународна европска заштита људских права.
Наша земља се обавезала дапредметног споразума из 1991. године. Имајте на уму да се одлуке Комитета не сматрају обавезујућим, његова овлашћења укључују препоруку држави о обнављању повријеђених права. Овај Комитет такође има право да укључи светско јавно мњење у такве активности.
То је додатак пакту о политичким играђанских права, претпоставио укидање смртне казне. Међународну заштиту људских и грађанских права у оквиру Европске заједнице спроводи Савет Европе, као и посебним документом који регулише деловање људских права – Јеврејска конвенција за заштиту људских права и слобода. Документ је усвојен 1950. године.
Међународно правна заштита људских права у оквиру овог документа повезана је са обезбеђивањем:
Неколико додатних протокола је приложено овој конвенцији одједном. Једна од њих је усмерена на заштиту имовине, слободу избора.
Овај документ забрањује казну затвора ако грађанин има дужничке обавезе. Шести протокол укида смртну казну.
Наша земља је приступила Конвенцији тек 1998. године. Сада сваки Рус који сматра да је незаслужено кажњен може да користи међународне механизме за заштиту људских права.
Ово тело прима жалбе грађана у следећим ситуацијама:
Ако је одлука донета у корист жртве, онда ће Европски суд овој особи досудити одштету за повређена права.
Одлуке овог суда су коначне, не подлежу жалби и обавезујуће су за земље учеснице, укључујући и Русију.
Организација за безбедност и сарадњу уЕвропа се бави заштитом права грађана. Настао је 1975. године. Тада је потписан Акт Конференције о сарадњи и безбедности у Европи. Поред признавања суверене равноправности свих земаља, неповредивости државних граница и неупотребе силе, Закон прокламује потребу заштите слобода и права грађана, укључујући слободу савести, мишљења, уверења и вероисповести. .
Након усвајања овог документа у совјетскојУ Унији се појавио организовани покрет за људска права у виду „хелсиншких група“, који је од власти захтевао потпуно поштовање норми међународног права.
Заштитници људских права су били подвргнути прогонству, хапшењу, репресији, али су управо њихове активности довеле до промене става власти у погледу заштите људских права.
У Хагу ради од 2002. године. У надлежност овог органа спада:
Стварање кривичног суда омогућило је да се осуде високи званичници, шефови држава, чланови влада, које је немогуће привући у оквиру домаћег законодавства.
Као претходници Интернационалекривичним судом се могу сматрати трибунали за Руанду и бившу Југославију, процес у Токију, Нирнбершки трибунал за ратне злочине и злочине против човечности.
У оваквим суђењима државни злочинци су заслужено кажњавани, али су на њих и даље примењиване норме међународног хуманитарног права.
Механизми за позивање војске на одговорносткриминалци који се користе у савременом свету имају за циљ изрицање правичне казне за све грађане, без обзира на њихову јавну функцију.
Људска права се сматрају глобалним проблемом нашег времена и приоритетном области сарадње између различитих држава.
По завршетку Другог светског рата земљесхватио да би се свет могао наћи у још једном крвавом сукобу, ако се наруше права цивила, наруши њихова част и достојанство. Земље победнице су заједно са другим државама организовале УН.
Напредна светска заједница настојала је да дефинише минимум слобода и права који могу да обезбеде безбедну егзистенцију било којој особи у било којој држави.
Као средство за афирмацију слобода и правајавила се израда и доношење конкретних међународноправних докумената чија је примена обавезна за све земље које су добровољно признале њихову моралну, политичку и правну снагу.
Први пут у историји људског постојањастворене су цивилизације и препоручене за примену у свим државама основних слобода и људских права. Они се у читавом цивилизованом свету сматрају стандардима, стандардима за креирање сопствених националних докумената, на пример, делова устава о правима грађана.
Концепти "слобода" и "право" у овом документу нису идентични, упркос њиховој семантичкој сличности.
Легализована, од државе обезбеђена, могућност да се нешто уради зове се људско право.
Лична слобода претпоставља одсуство стега, ограничења у понашању, активности.
Творци Декларације која је прокламуниверзални минимум слобода и права, заснован на њиховом схватању степена развоја цивилизације. Имајте на уму да се декларација не сматра правно обавезујућим документима, већ је саветодавне природе за државе и народе света.
Упркос томе, овај документ има великупрактична вредност. На основу Декларације развијени су и усвојени правно обавезујући међународни уговори који се односе на права грађана.
Специфичност међународних уговора који се тичуосновна људска права и слободе, састоји се у њиховом активном и плодном деловању користећи унутрашње унутрашње право. Важно је превести их у специфичне регулаторне правне акте земље: законе, кодексе, уредбе.
Међународна заштита људских права у миру– је скуп правних норми које дефинишу и консолидују у уговорном режиму норме о људским правима и слободама. Очекује се и размишљање о међународним механизмима за праћење њиховог поштовања, заштите кршења слобода и права појединог грађанина.
У нашој земљи се посвећује велика пажњапоштовање људских права и слобода садржаних у Уставу Руске Федерације. У случају кршења, Руси имају право да бране своје интересе пред међународним судовима.
