Савремени руски језик јескладиште различитих правила и делова говора. Наравно, за локално становништво њихова студија не представља никакве проблеме, али страни држављани понекад морају да се потруде да разумеју шта значи овај или онај део говора, ово или оно правило. У већини случајева озбиљна потешкоћа се јавља управо у фази учења сакрамента. Наравно, не само да страни држављани не разумеју шта је то. Многи говорници руског језика прилично често бркају партицип, на пример, са придевима.
Почнимо са глаголом. Пре свега, наставници увек кажу да је партицип од глагола добио временске категорије. Према правилима руског језика, партицип може бити и садашњи и прошли, али никада будући. Врсте партиципа такође су добијене из најмоћнијег дела говора - глагола. Па, и рецидив.
А сад да се окренемо придеву. Овде је све нешто једноставније него код глагола. Способност промене према полу, бројевима добијена је управо из овог дела говора. Поред ових важних својстава, партиципи се могу склањати и према принципу придева.
Врсте партиципа могу се одредити постављањем питања. Ако се партицип формира од глагола који одговара на питање „шта радити?“, Онда га треба приписати несавршеном облику. Савршени партицип настаје од глагола који одговара на питање „шта да радим?“. Као што видите, са дефиницијом врсте партиципа можда неће доћи до проблема. Али треба имати на уму да је, на пример, могуће обликовати само садашње и прошле партиципе од несвршених глагола. Што се тиче перфекта, тада ћете од њега добити само партиципе прошлости.
Прави партицип схвата се као знакпредмет који је сам произвео радњу. Ако је назначено да је радња извршена над неким, онда је ово већ пасивни партицип. Свака од њих има своје суфиксе, помоћу којих се може утврдити припадност.
Дакле, суфикси важећег партиципа укључују -усцх, -иусцх, -асцх, -ицх, као и -всх и -сх. Пасивни партиципи се могу формирати захваљујући суфиксима као што су -ем, -им, -нн-, -енн, -т.