Danas ih ima mnogojezici i stari i relativno mladi; i veštački i prirodni; i živih i mrtvih. Naravno, svako od njih ima pravo na postojanje, jer pošto ih sve koristi bar neki broj ljudi, znači da su potrebni. Na kraju, mnogi veruju (i to ne bez razloga) da je upravo artikulisan govor i posedovanje sopstvenog jezika ono što čoveka čini osobom.
Ali, verovatno, svi su bar jednom razmišljalikakvo je poreklo starih jezika, kako su opstali do danas i koji je od njih najstariji. Nažalost, još uvek nema odgovora na ovo pitanje.
Naravno, ako govorimo o jeziku kao takvom, onda je najstariji znakovni jezik. Ali šta je sa usmenom opcijom?
Postoji veoma zanimljiva priča na ovu temu.o faraonu koji se kao i čitalac zainteresovao za pitanje prajezika. Za potrebe eksperimenta, ovaj radoznali vladar je naredio da se u kolibu zaključaju dve bebe koje nikada u životu nisu čule ljudski govor. To je učinjeno tako da su se deca "zapamtila" drevne jezike, navodno ugrađene u njihove gene. Da bebe ne umru od gladi, redovno im je dovođena muzna koza na čijem su mleku odrastali.
I tako, jednog lepog dana, odrasla decaizgovorili svoju prvu reč, a ona je zvučala ovako: „bekos”. Faraon je naredio svojim podanicima da pronađu ljude čiji jezik sadrži ovu reč. Čudno, pronađeno je - na frigijskom jeziku "bekos" znači "hleb".
Naravno, ovaj eksperiment je nešto razjasnio samo faraonu, pošto se savremeni čitalac lako može uveriti da postoje i drevniji jezici od frigijskog.
Do danas je nekoliko jezika prepoznato kao najstariji odjednom.
Dakle, sumerski je prvi put pismeno posvedočen 3200. godine pre nove ere.
Prvo pominjanje akadskog jezika, kojim su govorili stanovnici drevne Mesopotamije, datira iz 2800. godine pre nove ere.
Koren egipatskog jezika je takođe veoma star. Prvi pisani dokazi o njegovom postojanju datiraju iz 3400. godine pre nove ere.
Semiti su imali svoj jezik - nekada veoma popularan, a sada mrtav. Nosio je elabsko ime, a postoji barem od 2400. godine pre nove ere.
Na starom Kritu je bio široko korišćen minojski jezik, koji je cvetao tokom drugog veka pre nove ere.
Hetitsko carstvo je tokom svog procvata stvorilo svoj jezik pod nazivom Hetitski. Njegovo poreklo datira iz 1650. godine pre nove ere.
Jedan od najstarijih - ne samo u smislu usmenog govora, već i pisanja, jeste grčki jezik, čije prvo pominjanje datira iz 1400. godine pre nove ere.
Kinezi su nastali oko 11. veka pre nove ere. Danas to govori ogroman broj ljudi.
Dakle, iz svega navedenog možemo zaključiti da mnogi drevni jezici sveta postoje do danas, što znači da se njihova istorija stalno dopunjuje, a oni sami poboljšavaju.
Međutim, treba pomenuti još jedan jezik vredan pažnje. Ovo je jezik drevne Indije, sanskrit.
Poreklo klasičnog sanskrita se odnosi nastručnjaci do 4. veka nove ere, međutim, osam vekova pre njega, rođen je epski sanskrit, a srodni vedski jezik nastao je u dvadesetom veku pre nove ere.
Uprkos više nego uglednim godinama, onpreživeo do danas u potpunosti, za šta treba zahvaliti drevnim mudracima koji su stajali u zaštiti teksta svetih Veda i celog vedskog jezika. Zahvaljujući metodi koju su oni izmislili, njihovi učenici su mogli da zapamte čitavu svetu knjigu u celini, a zatim svoje znanje prenesu na novu generaciju.
Sanskrit se govori do danas, ima ljudi koji komuniciraju na njemu u svakodnevnom životu.
Naravno, u staroj Indiji, pored sanskrita, postojali su i drugi drevni jezici, ali nijedan od njih nema toliko velikih dela napisanih kao na jeziku Veda.
