Фреквенцијски опсег је појам који је широко распрострањенкористи се у току физичких и техничких дисциплина, посебно у радиотехници. Овај концепт значи и опсег рада уређаја и фреквенцијски опсег додељен за емитовање одређеној радио услузи. Такође можемо говорити о распаду целог интервала радио фреквенција.
Међународна правила строго регулишукоришћење од стране различитих радио-дифузних система за комуникацију (укључујући сателите) строго одређеног опсега. То диктира потреба да се осигура компатибилност рада различитих система и да се искључе међусобне сметње.
Према Правилнику о радију, територија Земљеподељена на три велика подручја. Први укључује Европу, земље ЗНД, Русију, Монголију и Африку. Друга је територија Америке (и Северна и Јужна). Трећа је Јужна и Југоисточна Азија, Аустралија, пацифички регион. Свака регија има своју дистрибуцију опсега радио фреквенција.
Прописи о сателитским комуникацијамапружа опсеге фреквенција са симболима: Л, С, Ц, Кс, Ку, Ка, К у опсегу од 1452 МХз до 86,0 ГХз. Велика већина сателитских система ради у опсезима Ц и Ку. Палета Ка се активно развија у Европи и Америци, али још увек није нашла широку примену у нашој земљи.
Ефикасност антене зависи од броја таласних дужинакоји се уклапају у пречник антене. Са повећањем фреквенције, таласна дужина се смањује (ове вредности су обрнуто пропорционалне) и велике антене нису потребне за пријем високофреквентних сигнала. Опсег фреквенције Ц прима антена величине 2,5-4,5 метара, а за пријем таласа опсега К потребна величина антене је само 10-15 цм. Са истим димензијама антене које раде у великом опсегу имају већи добитак.
У емитовању, свака предајна станица такође има свој опсег фреквенција. Постоји класификација радио таласа по опсегу и таласној дужини. Према њеним речима, таласи су:
- Децаметрични са таласном дужином реда 10.000-100.000 километара, чије су фреквенције класификоване као изузетно ниске (3 - 30 Хз).
- Мегаметријски (таласна дужина - 1000-10.000 километара), опсег фреквенције - до 300 Хз.
- Хектокилометри (у дужини од 100-1000 километара), који се односе на ултра ниске фреквенције (до 3000 Хз).
- Изузетно дуга (дужина - 10-100 километара) - врло мала (до 30 кХз).
- Дуга (дужина је 1-10 километара) - мала (до 300 кХз).
- Средње (дужина 100-1000 метара) - средње фреквенције, до 3000 кХз.
- Кратка, дужине 10-100 метара - ово је тзв. високе фреквенције (до 30 МХз).
- Изузетно кратак или метар (дужине 1-10 метара), врло висок (до 300 МХз).
- Дециметар (дужина 10-100 центиметара), изузетно висок, до 3000 МХз.
- Центиметар (дужина 1-10 центиметара), изузетно висок (до 30 ГХз).
- Милиметар (дужина 1-10 милиметара), изузетно висок (до 300 ГХз).
Фреквенцијски опсег 300-3000 ГХз односи се на тзв. опсег хипервисоких фреквенција.
У почетним фазама развоја радио комуникацијауглавном су коришћени таласи дугог и ултра великог домета. Али они, ширећи се по земљиној површини, били су снажно апсорбовани и били су потребни моћни преносни уређаји. Стабилан пријем се врши на средњим таласима, али је тешко обезбедити опсег преноса на њима, а тај домет углавном користи локална радио-дифузија у радијусу од неколико стотина километара.
Кратке таласне дужине пружају велики домет, али су подложне сметњама и изобличењу сигнала. Користе се, углавном, у ваздушној и поморској пловидби и на главним комуникационим линијама.
Главна предност високофреквентних опсега јемогућност употребе антена, чије су димензије упоредиве са таласном дужином, зрачење је ефикасно само ако је испуњен овај услов. Изградња система за комуникацију на даљину заснована на ширењу таласа у опсегу видљивости постала је могућа уз употребу вештачких сателити Земље.
