Общество, в котором мы живем, порождает множество питања о смислу живота, о узроцима настанка одређених односа и појава јавног живота. Социологија као наука о друштву, законима његовог развоја, друштвеним односима и друштвеним институцијама накупља мисли и идеје филозофа, политичара, учитеља, природњака, писаца и представника других области научног знања.
Социологија као наука разликује се од другихдруштвене науке применом научних метода на проучавање друштва, значајну практичну употребу социолошких истраживања у функционисању друштва.
У Русији директно социолошке теоријепочео да се формира од средине КСИКС века. Социологија као наука обликује се у разним правцима који формирају научне школе. Анализирајући историју друштва, његову структуру, специфичности развоја друштвених односа, социолози бирају различите опште научне приступе: демографске, психолошке, групне, културне и друге.
Треба напоменути да токомНа период развоја руске социологије, на формирање социолошких концепата и теорија увелико су утицали радови западних социолога. Ту се убраја оснивач социологије, О. Цомт, који је предложио термин „социологија“, концепт „система“, поткријепио фазе историјског развоја. Ништа мање утицајне за руску социологију нису имале идеје Е. Дуркхеим-а, М. Вебер-а. И дела Карла Маркса постала су фундаментална за политичку идеологију Русије током скоро седмогодишњег историјског периода. Међутим, можемо говорити о међусобном утицају домаће и западне социологије. Руски социолози Н.И. Данилевски, Н.К. Микхаиловски, П.Л. Лавров, В.И. Лењин, Г.В. Плекханов, П.А. Сорокин је дао значајан допринос развоју светске социолошке мисли.
Међу најчешћим областима развојасоциологија разликује социјалну филозофију. Заснован је на потрази за универзалним законитостима развоја друштва. Централна идеја, којој су се обратили представници различитих трендова у овом правцу (О. Спенглер, А. Тоинбее, Н. Данилевски, П. Сорокин), јесте идеја културно-историјских типова друштва, који се заснивају на културе различитих народа (на пример, египатска, вавилонска, грчко-римска, култура Маја, руско-сибирска, словенска, јеврејска и друге). Неки социолози сугеришу немогућност дуготрајног суживота различитих култура, које би требале да се развијају појединачним путем.
Још један правац развоја социологије - марксизам- комбиноване сукобљене теорије засноване на економској борби, идеолошком сучељавању различитих друштвених група. Марксизам у тумачењу В. И. Лењина и његових присталица одиграо је пресудну улогу у историјском развоју Русије.
Неомарксизам се појавио у западној социологији(Немачка, 30-их година двадесетог века). Из идеја отуђења човека, порицања идеологије, неомарксизам у савременој социологији афирмише идеју о немогућности отклањања сукоба између друштвених група: борба за власт, за духовно вођство, ривалство у прерасподели дохотка, што су главни разлози за развој друштва.
Савремена социологија као наука је активносе формира у оквиру технократског правца, који је прилично популаран у западним и домаћим социолошким круговима. Један од трендова је глобализација савремене социологије. Јасна разлика између европских и америчких линија развоја социолошке науке, која се манифестовала средином двадесетог века, данас је избрисана. Уобичајени људски проблеми приморају социологе да удруже снаге. С друге стране, очигледно је да се и еволутивни и сукобљени принципи развоја друштва одвијају у историји. Стога интеграција различитих социолошких теорија постаје објективна неопходност у развоју социологије. Нема сумње да је значај социологије за развој савременог друштва велик. Утиче на формирање јавног мњења, политичко одлучивање.
У структури модерне социологије активно се развијају разне гране социолошког знања: социологија младих, социологија организација, социологија знања, социологија религије и друге.
