Шта је глаголски прилог? Које су његове сличности са глаголом и прилогом?

На питање шта је партицип филолозиодговори на различите начине. Један број научника верује да се може приписати независним деловима говора. Други виде ову групу речи као вербалне облике.

Контроверза око клице је због чињенице да јекомбинује морфолошке особине глагола и непроменљивост својствену прилозима. У овом чланку ћемо прихватити класификацију научне школе М. Т. Баранова, односно назваћемо ову категорију речи посебним обликом глагола.

Хајде да сазнамо шта је партицип.Требало би да почнете тако што ћете сазнати степен везе са глаголом. Партицип има граматичка обележја свог „родитеља”. Са глаголом га спаја присуство облика, пролазност и повратност. Глаголски прилог више не означава самосталну радњу, већ само додатну.

Типична питања по којима можете препознати овај глаголски облик: "раде шта?" и "учинивши шта?" На пример:

• Иди напред не држећи се (шта радиш?) прошлости.
• Прекриживши руке (шта је урадио?) на грудима, ћутке је гледао напред.

Да бисте спречили могуће грешке у говору,треба запамтити да главну радњу, изражену глаголом, и додатну, назначену герундима, мора извршити исто лице у реченици. Ово правило се не поштује само у безличним конструкцијама са предикатом-инфинитивом, на пример:

• Тешко је повратити (неодређено ф.) поверење пријатеља преваривши га једном.

Морфолошки знаци герунда одређују се алгоритмима сличним глаголу, пошто се од овог другог формира уз помоћ суфикса.

Ако радња има значење потпуности (шта је учињено?), онда имамо реч савршене врсте:

• После рашчишћавања (Сов. В.) У соби сам отишао у шетњу.
• Стално расејани (не-совјетски), не можете да радите плодно.

Прелаз се схвата као могућност комбиновања са именицом или заменицом у В. п. Без предлога, ређе (у случају негације) са Р. п.:

• Написавши есеј (В. п.), дечак га је предао на проверу.

Повратни партиципи се разликују по томе што на крају имају постфикс -Сь, на пример: враћање, прање, размишљање.

Да бисте разумели шта је партицип, потребно вам језапамтите да личи на више од глагола. Ову групу речи са прилогом спаја непроменљивост (без завршетка). Један прилошки прилог или заједно са зависним речима обично објашњава радњу. Синтаксичка улога овог глаголског облика, као и прилога, је околност:

• Иванов је одговорио (како?), Нетремице ме загледајући у очи.

Уопштено говорећи, партиципске реченице су појаваприлично уобичајено. Употреба овог вербалног облика помаже да се разликује главна радња коју особа обавља са секундарном. Понекад партицип указује на услов који је неопходан за добијање резултата. Изреке са герундима добро илуструју ову језичку функцију:

• Без учења заната, немојте себе сматрати мајстором.
• Скинувши главу, не плачу за косом.
• Не можеш да посечеш храст а да не одуваш усне итд.

Дакле, шта је партицип?Сазнали смо да је ово посебан облик глагола који комбинује особине глагола и прилога. Партицип обавља задатак да објасни главну радњу, стога делује као околност. У пословицама и изрекама ова група речи може означавати пратећи процес (или његово одсуство), чији се резултат изражава глаголом.