1943. војне операције на фронтовима ВеликеОтаџбински рат се постепено враћа на територију модерне Украјине. У принципу је већ јасно да ће СССР добити рат против фашистичких освајача. У овом чланку ћемо говорити о 2. украјинском фронту, борбеном путу, чија је хроника војних акција врло занимљива.
Исход древних ратова могао се одлучити у једној битци,када су се трупе фронтално састале и између њих се догодила битка. Развојем војне технологије то је већ постало немогуће. Победу у глобалном рату (почев од Првог светског рата) може извојевати само војска која јасно координира кретање и дејство борбених јединица на великом сектору фронта. Пример таквог успешног војног конгломерата може се назвати 2. украјински фронт, чији је борбени пут веома занимљив. Уз помоћ интеракције армијских група, команда може истовремено постићи успех у различитим областима, а непријатељ, сходно томе, неће имати довољно људских и техничких ресурса да „елиминише рупе“.
Крајем 1943. територија совјетске Русијевећ био практично ослобођен од освајача. Стога су многе трупе које су учествовале у ослобађању руских региона наставиле свој борбени пут за непријатељем и прешле на територију модерне Украјине. С тим у вези постало је целисходно створити нови фронт. Штаб врховног команданта је наредбом од 16. октобра 1943. године успоставио 2. украјински фронт чији је борбени пут трајао до 1945. године. Налог је ступио на снагу 20. октобра исте године.
Није било тешко формирати ефикасну борбену јединицу, јер су окосницу групе чиниле јединице бившег Степског фронта, које су већ имале искуства међусобне интеракције.
Непосредно након стварања, фронт је биопостављен је задатак да се што пре ослободи централна област Украјине. Крајем септембра, трупе Степског фронта су у то време прешле Дњепар код Кременчуга. Упркос чињеници да фронт није имао довољно снаге за озбиљну борбу, командант је одлучио да настави офанзиву. Главни задатак у овом тренутку био је спречавање напада непријатељске војске из правца Дњепропетровска, па је војно веће фронта одлучило да напредује линијом Пјатихатка - Апостолово.
Ова операција ће касније бити позванаПиатикхат. Офанзива након концентрације снага започете 15. октобра 1943. године и постепено је уродила плодом. Након што су борбе попримиле дуготрајну природу, команда је променила стратегију.
Када се војска заглавила у биткама у Дњепропетровскуобласти, било је потребно променити правац и нагласак непријатељстава. За ово је извршено извиђање. Према информацијама доступним војсци, постало је јасно да је мало непријатељских снага концентрисано у подручју Знаменке. Да би пружио ефикасан отпор, непријатељ ће морати да пребаци снаге, што ће потрајати.
Са стране Знаменке, наша војска, наиме 2Украјински фронт, чији је борбени пут преко Украјине био дугачак, ударио је први ударац 14. новембра 1943. године. До 25. новембра није било посебне динамике у деловању трупа. Али успех у овим биткама обезбедио је снажни 2. украјински фронт! Хроника непријатељстава је следећа:
- Од 3. до 5. децембра водиле су се битке за ослобађање градаАлександрија. За нацисте је ово било прилично важно, јер и данас на овом подручју постоје велике наслаге мрког угља, који се користио као гориво.
- 6. децембра почеле су битке за ослобађање великог железничког чвора - града Знаменка. Град је ослобођен за неколико дана.
- Тада су се трупе упутиле према Кировограду.Удаљеност од Знаменке до регионалног центра је само 50 километара, али војска је Кировоград могла да ослободи тек 8. јануара 1944. Непријатељ је изградио јаку одбрамбену линију, која је дуго задржавала совјетске војнике, али није могла да одоли навали.
Где је даље отишао 2. украјински фронт?Борбени пут наших трупа наставио се ка западу. Било је неопходно ослободити Деснобрану Украјину и Молдова. Офанзива према Уману из Кировоградске области започела је 5. марта 1944. Немци нису успели да створе снажну линију одбране на овом подручју непријатељстава. У свим елементима, осим у ваздухопловству, снаге Црвене армије биле су приближно 2 пута супериорније од могућности непријатеља. Војска је за 2 дана пробила одбрамбену линију трупа Вермахта широку око 8 километара. После тога започео је успешан продор.
Град Уман је ослобођен 10. марта 1944. Даље, трупе су прешле Јужни Буг и наставиле према Дубну и Жмеринки. 19. марта ослобођен је град Могилев-Подолски.
У ствари, за две недеље совјетске трупе су успеле у малом „блитзкриегу“. На пример, удаљеност од Кировограда до Умана је 197 км. Такође није баш близу од Умана до Могиљева. Такође морамо узети у обзир фактор битака.
Крајем марта - почетком априла, трупе 2Украјински фронт је требало да помогне формацијама 1. украјинског фронта у близини Каменетс-Подолск. Задатак: опкољавање 1 непријатељске тенковске војске. Војске су требале доћи до Дњестра и буквално напасти дуж обале како би опколиле непријатељску војску. Прстен је било практично могуће затворити. Свемирска летелица је 3. априла заузела град Кхотин, познат по својој тврђави.
Трупе 2. украјинског фронта узеле су активаучешће у операцијама Црвене армије ван СССР-а, усмереним на потпуно уништавање непријатељских трупа. С тим у вези треба напоменути догађаје из августа 1944. године. У то време совјетске трупе су извеле офанзивну операцију Иасси-Кисхинев, која се касније развила у заједничку операцију Букурешт-Арад са румунским трупама. Стратешки циљ ових операција била је промена власти у Румунији и повлачење ове државе из рата против СССР-а. Наравно, Црвена армија, коју у то време више није било могуће зауставити, испунила је свој задатак.
Даље 2 украјински фронт (борбени пут 922 пп.пук и друге формације укратко су описане у материјалу) су премештене у Мађарску. У октобру је наша војска извела успешну офанзиву на непријатељске снаге на подручју Дебрецина. Група армија Југ, која је деловала у Мађарској, поражена је као резултат добро испланираних акција наших трупа. После тога трупе СССР-а кренуле су према Будимпешти, опколиле непријатеља и ушле у град.
Последње борбене операције трупа 2. украјинског фронта одвијале су се у Аустрији и Чешкој. Прашка офанзива на поједине јединице немачких трупа окончана је 12. маја 1945. године.
У историји Другог светског рата, украјински фронт (борбени пут -1943-1945) оставили запажен траг. Трупе овог посебног фронта ослободиле су стратешки важне регионе Централне Украјине, а такође су учествовале у биткама у многим европским земљама.
Европа, Русија, Украјина и Белорусија неће заборавити подвиге совјетских војника!
