Француска република је једна од првихдржаве у Европи, које су укинуле традиционални монархијски облик владавине и тиме дале подстицај великим променама у јавној свести народа многих земаља.
Довео је до настанка Француске републикереволуција која је трајала од 1789. до 1794. године. Узроцима револуције може се сматрати дубока друштвена и економска криза која је у том тренутку задесила Француску. У земљи је доминирала апсолутна монархија, која није могла да реши све проблеме, штитећи само интересе привилеговане друштвене елите. Историја државе Француске одувек је била историја краљевске владавине, али је до 1789. постало јасно да се не може наставити овим путем. Крупна земљопоседничка аристократија је владала земљом, постојао је огроман број сељака који су били економски зависни од феудалаца. У међувремену је почео развој индустријске производње, потребни су радници за фабрике. Слобода, једнакост, братство су се у француском разумевали као могућност да обичан човек ради не само на селу, већ и у граду.
Осим тога, сељаци су и даље шворцирали, док су монарх и његова пратња пустошили ризницу за своју забаву. Ова чињеница изазвала је велико незадовољство у народу.
Француску револуцију припремили су радниципросветитељи КСВИИИ века. Филозофи као што су Волтер и Ла Рошфуко проповедали су изванредне квалитете људског ума. Сматрали су да је главни смисао трансформације друштва слобода, братство, једнакост. Сви људи треба да имају једнака права, без обзира на то које су класе и какво им је материјално стање. Спречавање експлоатације једног дела народа од стране другог, укидање кметства – то су основна начела која су промовисали француски просветитељи.
Француску револуцију су припремала тројицаглавне снаге. Први од њих се могу сматрати француским сељацима, којима је било веома тешко да плаћају феудалне дажбине, други је становништво града - занатлије, радници, уопште, радни људи. Трећа сила се може сматрати буржоазијом, која је поседовала индустријска предузећа и бавила се предузетништвом. Све њих је ујединио мото Француске: „Слобода, братство, једнакост“.
Све ове снаге биле су уједињене у томе што је краљу било потребноскинути са власти и дати народу устав који би дефинисао људска и грађанска права. Али било је и несугласица. Дакле, представници буржоазије су веровали да су слобода, братство, једнакост добри до одређене тачке, а онда можете почети да концентришете капитал и богатство у истим рукама.
Краљ Луј КСВИ је одлучио да, у вези сатешку финансијску и економску ситуацију у земљи, потребно је прикупити генералне државе, а наложио је министру Некеру да се тиме позабави. 5. маја 1789. прикупљени су, предвођени министром Мирабоом. Сматрао је да пароле Француске револуције могу уплашити већину становништва, па је било неопходно ићи на савез краља, свештенства и народа. Али онда се испоставило да краљ не жели да прави уступке и спроводи реформе. Штавише, покушао је да растера Генералне државе, које су до тада постале Народна скупштина. Француски мото „Слобода, једнакост, братство“ није одговарао свима.
Пошто је министар Мирабо одбио да се распустискупштине, у Париз су уведене стране трупе, које су се састојале од немачких и шведских плаћеника. Министар Некер је смењен, а то је био подстицај за почетак народног устанка великих размера. „Слобода, братство, једнакост!“ – викали су Парижани, који су хтели да свргну свемогућег монарха.
14. јул 1789. сматра се изузетним датумом у историји Француске. Тог дана је осам стотина Парижана кренуло да јуриша на затвор, односно Бастиљу, са још двојицом Руса.
Бастиља се првобитно сматрала затвором зааристократе, али су тада, у време Луја Шеснаестог, од тога направили обичан затвор. Његова посебност су били подношљиви услови притвора, овде су затвореници имали прилику да раде и читају. Бастиља је углавном била празна - у тренутку заузимања у њој је било само седам затвореника.
Заузимање Бастиље је у целом свету доживљавано као тријумф слободе и правде. Многи су веровали да су слобода, братство, једнакост након разарања овог затвора коначно постали стварност.
У ово време је укинута париска општина, иградом је почела да управља Комуна, која је сматрала да је подређен само Народној скупштини. Под притиском народних маса, у августу су се свештенство и племићи одрекли привилегованог статуса. 26. августа појавила се чувена Декларација о правима човека и грађанина. Слобода, братство, једнакост постали су њени кључни појмови. Призната је слободна воља сваког појединца, његово право на самоопредељење. Многи порези су укинути и сељаци су одахнули. Укинута црквена десетина и обавезно плаћање пореза феудалцима.
Краљ Луј Шеснаести постао је талац новогвласти, а његов брат и други представници француског племства емигрирали. Краљевска породица је 20. јуна 1791. покушала кочијама да побегне у иностранство, али није успела и враћена је назад.
У августу 1792. одржани су избори за Народни сабор и ситуација је била турбулентна. 20. септембра одржан је њен први састанак, а монархија је укинута већ првим декретом.
Убрзо је краљ Луј погубљен и почеоРат Француске са другим земљама. "Слобода, једнакост, братство" - знак са овим натписима желе да виде код куће становници других земаља. Француска је 1. фебруара започела рат са Великом Британијом. Британски министар Пит Вилијам Млађи започео је економску блокаду Француске, што је утицало на стање у земљи. У Француској је избила глад и устанци против војне мобилизације. Тада су Јакобинци и Жирондинци почели да се свађају једни са другима, две стране у Конвенцији. Један од водећих револуционара, Дантон, створио је Комитет јавне безбедности, који се неколико година ефикасно бавио економским и политичким питањима.
Конвенција је 1792. године покренулавелика реформа о прерасподели земље у корист сељака. Сељаци су добили и друге привилегије. Схватили су да је главни мото Републике Француске помоћ радницима града и пољопривредницима. Укинуте су све феудалне обавезе, имања емигрантских племића подељена су на мале плацеве и продата, тако да су их могли купити и не баш имућни сељаци. Ова реформа је чврсто везала сељаке за револуцију и они више нису ни сањали о обнављању монархије.
Земљишна реформа се показала најупорнијом у француској историји, а нова административна подела Француске остала је дуго времена, док је централна вертикала власти била нестабилна.
Године 1794. земљом су управљали Робеспјер и Комитет за јавну безбедност. Робеспјер је погубио Еберта и друге револуционаре. 27. јула Робеспјеров режим је елиминисан и он је послат на гиљотину.
Конвенција је разбијена 1795. иемигрантски ројалисти почели су да траже начине да се врате у домовину. Слободу, једнакост, братство у француском разумели су као прилику да поврате део своје некадашње моћи.
28. октобра 1795. започео је своје постојањенова француска република. На њеном челу је био Директорат. У то време Француска је водила освајачке ратове у Европи, а Директоријум је на све могуће начине покушавао да пронађе средства за наставак рата.
Крајем 1795. гроф Барас је донео загушење устанка у Паризу од младог генерала Наполеона Бонапарте. Бонапарта је веровао да је "Слобода, једнакост, братство" слоган француске руље, која мора бити ућуткана. Његов брат, Луциен Бонапарте, био је интелигентан и перспективан политичар који је помогао Наполеону да преузме власт.
16. октобра Наполеон је са трупама дошао у Париз, иверовали су да су то симболи Француске револуције. Стога је дочекан са одушевљењем. За време владавине Бонапарте, Директоријум је створио низ сателитских држава широм Француске, које су подржавале режим који је у њој владао. Територија земље је постала већа, а на њеном челу био је нови јак вођа - Наполеон Бонапарта.
Поента Француске револуције је била у томеконачно је срушила феудални систем и помогла приступање капитализма. Био је то најснажнији шок осамнаестог века, и уз његову помоћ постигнуте су суштинске промене у друштвеном систему земље.
