Ако одједном постоји жеља да се види са пријатељемград из детињства из помало необичног угла, онда сте управо овде, на источној периферији Москве. Тунел метроа овде излази на површину, а сада смо у Измаилову - у једном од најстаријих историјских округа главног града. Метро Измаиловскаиа, силазимо овде.
Измаилово
Може се пратити историја овог селашеснаестог века, када је то било специфично февдство бојара Романових. Постепено је интегрисан у велику Москву. Од почетка двадесетог века то је типично предграђе радничке класе. Неизбрисиви отисак ове околности видљив је голим оком до данас. Измаилово је Москва. Али Москва није тако мала. Ни предњи, ни предњи ни сјајни. Ово очигледно није најпрестижније подручје главног града. Али било би неправедно не приметити да се то постепено мења набоље. Граде се нови стамбени комплекси, историјски и архитектонски споменици који су преживели до нашег времена одржавају се у исправном облику. Оближња пијаца Цхеркизовски, која је у великој мери криминализовала ситуацију, била је ликвидирана дуги низ година.
Москва, метро Измаиловскаја
Нема толико домаћих Московљана који желе да се преселе на ову источну периферију ради сталног боравка.
Станица метроа Измаиловскаиа налази се наАрбатско-Покровскаја линија. И ово само наглашава његов скроман изглед на позадини ремек-дела која се налазе у истом правцу, као што су Трг револуције, Арбат, Смоленскаја или Кијевскаја. Визуелни контраст је једноставно запањујући, чини се да се воз метроа случајно зауставио у неком другом, врло сиромашном и несрећном граду. Али становници Измаилова одавно су навикли на овакав изглед своје станице. И многи домаћи Московљани имају душа носталгична осећања у души при погледу на кратак натпис у неком општинском именику „метро станица Измаиловскаја“. Па чак и такав отворени тип станице постао је уобичајен и одавно је ушао у историју изградње метроа. Ово је јасан пример како не градити и како не уштедети новац.