Меница и меница. Која је разлика?

Меница - ово је врста обезбеђења која је правни дугоблици. Меница се сматра неоспорним и безусловним трговинским документом, може бити две врсте, једноставна и преносива. Меница је обавеза повериоца да плати одређени износ новца другом лицу. Меница је документ који садржи налог за плаћање другом лицу, који мора извршити акцептор.

Меница мора бити строго састављенау утврђеном облику у складу са законом, може се користити за трговинска поравнања, укључујући и међународна. Поверилац који издаје меницу назива се трасант, зајмопримац који ће платити рачун назива се трасат, а прималац износа наведеног у меници је ремитент. Штавише, сам ладица може бити пошиљалац. Меница је створена првенствено ради олакшавања трговинских трансакција. На пример, меница би се могла користити за поравнања између купца и продавца, а то би платила или банка или трећа страна.

На меници морају бити приказани следећи уноси:

• Реч „Рачун“ мора бити написана у тексту документа и на језику на којем је документ састављен.
• Једноставна понуда за плаћање одређеног износа новца.
• Рок исплате.
• Име платиоца.
• Назнака институције у којој треба извршити уплату.
• Подаци лица по чијем налогу треба извршити уплату.
• Место и датум састављања рачуна.
• Лични потпис фиоке.

У случају да у документу недостаје бар једна од горе наведених тачака, меница се може сматрати неважећом. Истовремено, постоји низ одступања од норме.

1. Ако на рачуну није наведен тачан датум плаћања, тада се плаћа на лицу места.
2. Ако тачно место плаћања није наведено у рачуну, то ће бити адреса уплатитеља.
3. Ако место израде рачуна није наведено у рачуну, то ће бити адреса трасанта.
4. Ако рачун садржи потписе трећих лица која се не могу обавезати на рачун, тада ће се потписи сматрати неважећим.

Мјеница се подноси платитељу како би се добио пристанак за плаћање рачуна.

Главна функција менице јеоверу меничних права често се назива и хартијама од вредности, јер је меница правна чињеница која лежи у основи стварања одређених имовинских права. Окрећући се законодавству, постаје јасно да меница са каматом мора да садржи безусловну понуду за плаћање захтеваног износа. Најчешће се менице користе за обрачун дугова по уговорима о зајму.

Данас су у Русији менице релевантније од рачуна. Разлози за непопуларност трансфера у Руској Федерацији су:

1. Менице су, за разлику од меница, ослобођене пореза на хартије од вредности.
2. Менице је много теже формализовати.
3. Додатне потешкоће за менице ствара поступак акцепта.
4. Низак ниво правне писмености становништва.

Упркос горе наведеним недостацима,употреба меница има непорециву предност у односу на менице. На пример, могу се користити у правном промету са поравнањем акредитива, када се партнери у трансакцији не познају добро. У припреми менице може учествовати од две до четири особе. Карактеристика менице је чињеница да се она може пренети са власника на власника, али само последњи од њих треба да постане прави презентер.