Марлезон балет - забава за краља или фраза за сва времена?

За многе је „Марлезон балет” само фраза из филма, али је истовремено и стара прелепа представа краљевског двора Француске са занимљивом историјом стварања.

Тако уобичајена фраза совјетске особе

Фраза "Први део Марлесоновог балета" и њенрефрене које је изговорио Јуриј Дубровин у филмском мјузиклу „Д’Артањан и три мускетара” су „слушали” свим гледаоцима Совјетског Савеза. Глумивши у мањим улогама и епизодама око 100 филмова, Дубровин је постао познат управо по изговарању ових редова. Штавише, ушли су у свакодневни руски говор и стекли алегоријско значење. Чинило би се да акције које су потпуно неповезане са руским животом нису могле постати нешто домаће, али се догодило. Међутим, ово је посебна међунационална размена говорне културе. Упркос потпуно другачијем приступу како у свакодневном животу тако и у култури, народи много усвајају једни од других. Ако се присетимо класичног балета, онда је ситуација донекле обрнута - руски балет је утицао на читаву светску школу. Али вратимо се главном циљу чланка и његовој историји.

Првобитно "Марлесон балет" (илиМерлизонски) био је један од делова забавног програма краљевског бала. Први пут је уведен за време владавине Хенрија ИИИ од Валоа (1551-1574).

Историја стварања

Своје савршенство достигао је под Лујем КСИИИ,давање балова, лов и забава од највеће важности. Као мултиталентован и високообразован човек, овај монарх је писао поезију, музику и добро цртао. Све његове способности су се огледале у новој интерпретацији балета, који је 1635. године постављен у замку Шатији. Ово је историјска чињеница. У свом роману Александар Дима је, због уметничког обликовања, донекле променио датум.

У то доба било је уобичајено да се победи жанрсцене, фрагменти из живота свих сектора француског друштва послужили су као заплет за продукције. Дакле, један од 16 чинова балета се зове "Сељаци", други - "Паге", трећи - "Племићи". Наравно, теме за представе биле су сцене из ловачког живота. Превод имена "Марлезон Баллет" значи "Балет о лову на дроздове".

Песме и музика, скице костима и пејзажа,постављање игара и кореографских бројева – једини аутор свега овога био је Луј КСИИИ, као и још неких музичких дела. Године 1967. објављена је плоча са музиком Лудовика у извођењу инструменталног ансамбла под вођством Жака Шајеа.

Древна представа у руском животу

Међу илустрацијама за јубилејно (50-годишњица) издањеУ "Три мускетара", који је извео познати француски уметник Морис Лелоар, налази се "Марлесон балет", који приказује плесни пар чланова краљевске породице.

Само ово дело није било балет у свом најчистијем облику. Ово је представа која укључује рецитовање поезије, разговорне скечеве, песме и инструменталне скечеве.

Речи „Марлесон балет” то значедесиће се неки занимљив, гротескни догађај. Његов први део персонификује нешто досадно, које траје невероватно дуго и носи тајну претњу.

Данас су све фразе повезане са именомбалет, користе се веома често. Постали су руски бренд. На интернету, под овим именом, постоје приче и скице за домаћинство. На пример, тема доласка свекрве, која не доводи памет на ивицу. Чини се, где је свекрва из московске области, а где је Луј КСИИИ. "Други део балета Марлезон" подсећа на нешто оштро, брзо, неочекивано пуца, нешто попут "Па ко би помислио!" или нешто ван контроле, по неочекиваном сценарију.

Али сама фраза је веома лепа. Одмах се сећам „наклона“ Јурија Дубровина, који га изговара у улози краљевског собара, и целог овог славног филма.