Да разуме зашто је Островски позван„Колумбо Замоскворечје“, неопходно је пратити живот и рад Александра Островског од самог почетка. А све је почело у главном граду Русије, у округу Замоскворечје, који се налази насупрот Кремља, на супротној обали реке Москве. Ту је рођен будући велики драмски писац.
Сами одлучите да студирање на овом универзитету нијеза њега је Александар Николајевич прекинуо студије. Отишао је да ради у суду као ситни чиновник на инсистирање свог оца. Ова одлука је одиграла важну улогу у развоју његовог рада, јер је током свог рада видео много најразличитијих ликова људи, као и огроман број невероватних лажних шема. Тиме је потврђено његово мишљење да су људи спремни на све зарад профита. Ови животни утисци, жеља да им се да литерарни облик, да дају сопствени суд о животу трговачке класе, гурнули су Островског на драматургију и постали један од разлога зашто је Островског назван „Колумбо из Замоскворечја“.
Велику славу и поштовање донели су писцупрву представу „Људи наши – да се намиримо“, загрмела је продорном сатиром проказујући нечасни свет. Нажалост, ауторов таленат привукао је пажњу не само критичара и обожаватеља, већ и владиних цензора. Представа је дуго била забрањена за постављање, а аутор је био под полицијским надзором.
Једно од првих дела драмског писцапостаје есеј "Белешке становника Замоскворецког". У њему аутор читаоце упознаје са особеностима живота и обичаја трговаца. Он доживљава Замоскворечје као засебну државу, у којој владају инертни, опресивни пореци. Али не само негативне особине износи драматург у својим драмама. Трговци такође имају нешто чему су се дивили - то је способност да се током векова очувају истински верски руски обичаји. Александар Николајевич отвара ово посебно имање за све. Раније се нико од писаца није бавио таквим темама, због чега је Островског назван „Колумбо из Замоскворечја“, по аналогији са путником који је Америку открио свету.
Упркос чињеници да је на много начина његова мала домовинаузнемирио великог драмског писца, задржао је топла осећања према њој у својој души. За њега је Замоскворечје оличило целу Москву, коју је искрено волео.