У вези са прелазом на тржишну економију, претходношироко коришћена у Русији, методологија за израчунавање показатеља профитабилности и други традиционални критеријуми за указивање на еколошке и економске иновације уграђени су у општу теорију ефикасности улагања, формирану постулатима маргиналне економије, чији су оснивачи математичари В. Јевонс, Л Валрас и К. Менгер. Потом је задатак финансијске и еколошке процене превентивних технолошких иновација традиционално решаван кроз механизам еколошког и економског моделирања, прогнозирања и анализе, у оквиру којег се као приоритетна подручја научног истраживања могу препознати:
- развој општих теоријских основа симулационих и оптимизационих модела еколошки одрживог развоја (Р. Крумберг, А. Аронс, Р. Аткинсон, итд.);
- дефиниција економских и математичких принципа за моделирање стратегије управљања животном средином (Е. Усхаков, С. Бобилев, Б. Стоне, П. Халлт, И. Крафитс, Ј. Харрисон, А. Рапс);
- функционална и трошковна интерпретација ефикасности акција обнове природе пословних субјеката (П. Нестеров, Г. Геланс, К. Тауб, В. Јонес, В. Виллие, итд.).
Поменути аутори и многи други научници -истраживачи савремених проблема заштите животне средине анализирали су различите аспекте процеса алтернативног избора опције индустријске и еколошке санације. Као резултат дугорочних научних истраживања формирао се широк спектар различитих гледишта, идеја и праваца истраживања, који у недостатку јединствене методологије коју су препознали сви учесници у еколошким и економским дискусијама пружају широк скуп различита решења у свакој конкретној ситуацији. У том контексту, очигледна је потреба за стварањем тако свеобухватног теоријског и методолошког концепта, који би деловао као јединствени договорени сет алата који омогућава израчунавање показатеља профитабилности било које компаније користећи тржишне еколошке и економске показатеље и пружање свеобухватне процене финансијских и еколошких критеријуми за превентивне технолошке иновације.
Ефикасност природног курса за побољшање здравља,је систем критеријума који синтетишу економске и еколошке приоритете. С тим у вези, задатак методолошког решења треба посматрати као проучавање еколошких и економских последица и изгледа за избор опције заштите животне средине коришћењем посебних еколошких и финансијских критеријума како би се знатно поједноставио поступак улагања у еколошке технологије и прелазак на израчунавање показатеља рентабилности у складу са њима.
Чини се да у савременој економскојуслови при избору међу различитим међусобно искључивим превентивним инжењерским решењима, оптимална комбинација апсолутних и релативних карактеристика тржишта успостављена применом поступака функционалне анализе трошкова и одговарајућим прорачуном показатеља профитабилности. Они се разликују од осталих система могућношћу свеобухватне процене финансијских и еколошких аспеката генезе санитарних технологија.
Исцрпан опис основногтеоријске основе теорије функционалних вредности представља, развија и препоручује за практичну употребу Истраживачки институт за социјалне и економске проблеме. Функционално-трошковна метода и на основу ње израчунавање показатеља рентабилности у односу на услове текућег периода развоја руске економије одређује практично све категорије еколошке и економске ефикасности, а заснива се на употреби дисконтованих индикатора , на пример - „приход - трошкови“ или израчуната прогноза „проток готовине - профитабилност капиталних инвестиција“.
Дакле, то је функционални трошакприступ и методологија за анализу показатеља рентабилности засноване на њему, у студијама заштите животне средине, чине се најефикаснијим научним и практичним скупом алата, чија је сврха да, подједнако одражавајући економске и еколошке приоритете, уравнотежи природну жељу корисника природе за профитом и задаци заштите природе, што је веома значајно за подстицање ефикасности државне политике заштите животне средине.
