Политичка криза је поремећајполитичког система, праћено нарушавањем његовог нормалног функционисања, повезано са одбијањем значајног дела грађана да подржи владајућу организацију. Становништво изражава неповерење извршној власти и владајућој партији, показује незадовољство политиком која се води у земљи. То доводи до чињенице да систем у таквим условима не може успешно да обавља своје функције.
Политичка криза може настати измеђуземљама или унутар једне државе, када је немогуће координирати деловање између политичких снага. Спољнополитичке кризе се развијају због међународних противречности. Унутрашњи (парламентарни, владини, уставни и други) су резултат дивергенције политичких интереса између различитих друштвених снага у земљи.
Највише је криза владечеста појава када власт губи ауторитет, што доводи до неиспуњавања њених налога од стране извршних органа. Може бити праћена променом лидера или облика власти. Парламентарна криза се изражава у промени односа снага у законодавној власти, када се поступци парламента одмичу од мишљења већине грађана земље. Резултат је распуштање постојећег законодавног тела и одржавање нових избора. Уставна криза се везује за крај важења Основног закона, када он губи легитимитет и постоји потреба за његовом ревизијом.
Политички сукоби и кризе имају измеђусу заједничке карактеристике. Политички сукоб је само облик изражавања кризе, који се састоји у отвореном деловању маса против постојеће организације централне власти. Сукоб може ескалирати у устанак, револуцију, прерасти у реакцију и контрареволуцију.
Кризе и сукоби су засновани на друштвенимпротивречности. Они се рађају када друштво (његове супротстављене снаге) не види други начин да оствари своје интересе, осим уласка у отворену борбу за отклањање ових противречности.
Међутим, отворени судар (сукоб) није увекје једини и најбољи облик решавања противречности које доводе до ситуације у којој почиње да се развија одржива политичка криза. Понекад је еволутивни пут више обећавајући, посебно ако се узме у обзир висока цена сукоба и револуционарна средства која се користе у решавању противречности. У овом случају, акумулирана неслагања се намерно растављају и спуштају са висине нивоа друштва на ниво појединаца.
Данас дуготрајни међурасни и међуетнички сукоби постоје у Канади, САД, Великој Британији, земљама бивше Чехословачке, СФРЈ и СССР-у.
У Русији, која се тренутно развија уПолитичка криза је последњих година добила стабилан и неповратан карактер. То не значи да ће земља ускоро „изаћи на улице“. Криза је пре изражена у растућем замору политичких лидера и моћне елите која је на власти.
Већ у мају 2011. предвиђали су стручњаципад рејтинга тандема и чињеница да власти неће моћи да држе своје позиције без коришћења административних ресурса. То значи да је поверење становништва у власти толико опало да прети потпуни губитак политичке контроле над земљом. Незадовољство расте не само у средњој класи (као некада), већ у готово свим друштвеним слојевима.
Земља "излази са леве обале", што указује на расклапање предуслова за формирање нове већинске странке десног центра.
