Крв у нашем телу служи као везивоелемент који осигурава виталну активност сваке ћелије, сваког органа. Његово кретање у телу назива се циркулацијом крви, због чега се кисеоник, хормони и хранљиве материје допремају у сва ткива и органе, а одатле се уз његову помоћ уклањају производи распадања отпадних супстанци. Поред тога, крв регулише терморегулацију тела и штити га од штетних микроба. Континуитет циркулације крви обезбеђују крвни судови и срце, који чине циркулаторни систем, чије су све функције строго координисане.
Крвни судови, Генерал чија је укупна дужина 100 хиљада км, прожимају људско тело попут гигантске паукове мреже, омогућавајући да свака ћелија буде засићена кисеоником. Кретање крви се дешава директно кроз артерије, вене и капиларе.
Артерије су посуде дебелих зидова кроз којекретање крви долази из срца. Веома су еластични и, у зависности од количине крви коју пумпа срце, могу се проширити или смањити. Артерије носе крв обогаћену удахнутим кисеоником, односно „чисту“. Вене, с друге стране, одводе крв испуњену угљен-диоксидом. Кроз њих се крв сели у срце. Венски зидови су мање дебели од зидова артерија. Капиларе су најмањи крвни судови са врло танким зидовима, кроз које се кисеоник и хранљиве материје ослобађају из крви у ћелије и преносе угљендиоксид и метаболичке производе из ћелија у крв.
Највећа (у пресеку који достиже 5цм) крвни суд у људском телу - аорта, која се грана у артерије, артерије у артериоле (мање посуде), а оне, пак, у капиларе.
Подстицај за кретање крви је срцесмањење. Кретање крви се дешава у два круга: малом (плућном) и великом кругу циркулације крви, континуираном протоку. Када се креће у малом кругу, ослобађа се угљен-диоксида и засићује кисеоником. У великом кругу, напротив, одустаје од кисеоника и преноси хранљиве материје, одузимајући угљен-диоксид и отпадне производе.
Људски крвни судови играју изузетноважну улогу у виталним процесима организма. Нису ни за шта названи „аутопутевима живота“: повезујући дословно све ћелије тела, обезбеђују његов добро координисан рад.
Научници тврде да крвни судовиистрошити се и стари нешто раније од осталих система тела. И што је особа одбојнија према томе када и шта једе и пије, ако се активно не бави спортом, тј. Што је њен живот хаотичнији, бржи биолошки отпад и разни токсини таложе се на зидовима крвних судова. Клетање судова доводи до погоршања снабдевања крви телом, што заузврат узрокује недостатак основних хранљивих састојака у ткивима. Тако се развијају свима нама познате болести и тако долази до старења организма.
Кардиоваскуларне болести заједно са дијабетесома онколошке болести данас чврсто држе длан међу најопаснијим и најраспрострањенијим болестима. У групу болести крвних судова и срца спадају:
- срчана исхемија,
- реуматска болест срца,
- болести крвних судова мозга,
- конгенитална болест срца,
- плућна емболија,
- тромбоза дубоких вена,
- болест периферних артерија.
Акутне болести попут можданог удара исрчани напади се јављају углавном као резултат васкуларне опструкције, која затим спречава проток крви у мозак или срце. Блокаде су узроковане масним наслагама на унутрашњим зидовима крвних судова које доводе крв у срце или мозак.
Посебне потешкоће у идентификовању васкуларних болести исрца је њихов асимптоматски ток, тако да ће правовремена дијагноза помоћи не само да се заштитите од озбиљних компликација, већ и, у неким случајевима, спасити животе.
