Од увођења аутомобила, свакиземља је почела да успоставља своја правила пута. Такво обиље разноврсних правила значајно је отежавало реализацију друмског саобраћаја терета и путника. Стога су европске земље одлучиле да стандардизују редослед кретања широм света и доведу национална правила о путевима на заједнички именитељ. Резултат овог мукотрпног рада била је Бечка конвенција о друмском саобраћају, захваљујући којој су општа правила пута постала једнообразна и обавезујућа.
Овај међународни уговор потписан је 1968. годинегодине. Основна сврха овог споразума била је доношење мера неопходних за унапређење безбедности саобраћаја у свим земљама света. Сам уговор је представљен на конференцији УНЕСКО-а одржаној у јесен 1968. године у Бечу. Ту је усвојена и Бечка конвенција о друмском саобраћају, којом је стандардизована употреба путних знакова, ознака и других индикатора који би олакшали путовање на путевима разних земаља. Године 1971. у Женеви су разрађене и извршене коначне измене овог споразума, према којима свака држава признаје возачку дозволу издату на територији друге земље страним држављанима, без обавезне потврде ових права од стране државних органа. Захваљујући конвенцији, сваки путник може слободно да пређе границе земаља учесница без бриге о томе да ли је возачка дозвола важећа.
Државе које су ратификовале уговорБечка конвенција о друмском саобраћају из 1968. признаје руску возачку дозволу без потребе за поновним полагањем испита и добијањем сертификата међународног униформног стандарда. 2006. године форма интерне возачке дозволе је промењена у складу са међународним стандардима. Земље Бечке конвенције о друмском саобраћају обавезале су се да ће у року од пет година своје домаће сертификате довести у међународно јединствени формат. У Русији је нова врста сертификата почела да функционише у марту 2011. године. Старе возачке дозволе и даље важе, али се за путовање у иностранство морају заменити међународним документима.
Укупно према Уједињеним нацијама доКонвенцији су приступиле 82 државе. Касније га је потписало још 38 држава. Осам нових земаља придружило се општим правилима пута након распада претходних држава. Али за улазак у конвенцију један потпис под уговором није довољан. Неопходно је да парламент сваке државе одобри (ратификује) овај документ. Тек тада ће Бечка конвенција о друмском саобраћају постати обавезујућа на територији те земље. Држава која је потписала конвенцију, а није је ратификовала, има право да не признаје стране возачке дозволе на територији своје државе.
Интернет публикације пружају информације ода Бечка конвенција о друмском саобраћају обавезује све земље учеснице да признају возачке дозволе које издају ове државе. Ова изјава није сасвим тачна. Бечка конвенција о друмском саобраћају из 1968. године, са изменама и допунама, препоручује довођење свих права земаља учесница у јединствен међународни модел. Дакле, сертификација возача према одобреној категорији (А, Б, Ц итд.) и латинична транслитерација презимена возача постају обавезни реквизит међународних права.
Према Правилнику из 1999. сви страниграђани који привремено бораве на територији наше државе могу управљати возилима ако поседују међународну возачку дозволу. Али таква лица немају право да учествују у пословним трансакцијама или да раде за изнајмљивање уз учешће возила. Другим речима, можете путовати аутомобилом само у личне или туристичке сврхе. Забрањено је управљање аутомобилом са страном дозволом. За обављање привредне делатности потребно је да положеним квалификационим испитом потврдите способност за управљање возилом.
Ако је руски држављанин добио возачку дозволу удруге државе, нема право да управља аутомобилом на територији наше земље. Према Бечким споразумима, земље учеснице нису у обавези да признају страна права која су издата сопственим грађанима. Због тога би грађани Русије требало да поново полажу квалификациони возачки испит како би добили возачку дозволу руског типа.
Бечка конвенција о друмском саобраћајупоједноставио процес преласка граница. Сада је роба могла да се допрема једним возилом у одређеном правцу, па је цена логистичких услуга за крајње кориснике знатно нижа.
