Највећи догађај у историји модерне Европебио је слом Чехословачке. Разлози за то леже у политичкој, војној и економској ситуацији у држави. Деценије одвајају Чешку и Словачку од датума поделе. Али тренутно је ово питање предмет блиског истраживања историчара, политиколога и других стручњака.
Слом Чехословачке догодио се 1993. године.Међутим, предуслови за овај догађај постављени су много раније. У ноћи са 20. на 21. август 1968. године, формације Совјетске армије, ДДР-а, Бугарске, Мађарске и Пољске, укупне снаге 650 хиљада војника, напале су Чехословачку и окупирале државу. Ухапшене су власти земље (Дубчек, Черник и Свобода). Лидери који су остали на слободи напустили су сарадњу. Цивилно становништво покушало је да пружи отпор, око 25 грађана је умрло у јеку антисовјетских демонстрација. Руководство СССР-а тежило је стварању просовјетске владе на територији Чехословачке. У овим условима аутономија Словачке се повећала у границама нове савезне државе која је проглашена почетком 1969. године.
Крајем 1980-их.У Чехословачкој се повећавало незадовољство становништва апсолутном владавином Комунистичке партије. 1989. године у Прагу су одржане бројне демонстрације од јануара до септембра, које је полиција растерала. Главна протестна сила било је студентско тело. Дана 17. септембра 1989. велика маса је изашла на улице, а полиција је многе претукла, универзитети су у то време били затворени. Овај догађај је био подстицај за одлучну акцију. Интелектуалци и студенти су штрајковали. Унија све опозиције - „Грађански форум“ - 20. новембра под вођством Вацлава Хавеле (фотографија доле) позвала је на масовни протест. Крајем месеца око 750.000 демонстраната изашло је на улице Прага и захтевало оставку владе. Циљ је постигнут: неспособан да издржи притисак, Густав Хусак напустио је председништво, многи званичници поднели су оставке. Догађаји мирне смене руководства Чехословачке касније су названи „Баршунаста револуција“. Догађаји из 1989. предодредили су распад Чехословачке.
Посткомунистичке елите формираних деловадржаве су одабрале курс ка независном постојању. 1989. године, крајем децембра, Савезна скупштина изабрала је Вацлава Хавела за председника Чехословачке, а Александра Дубчека за свог председавајућег. Састанак је постао представничко тело због оставке великог броја кооптација и комуниста политичких покрета „Грађански форум“ и „Јавност против насиља“.
Хавел Вацлав стигао је у посету у фебруару 1990у Москву и добио извињење совјетске владе за догађаје 1968. године, када су совјетске трупе извршиле оружану инвазију. Поред тога, добио је уверавања да ће војне снаге СССР-а бити повучене из Чехословачке крајем јула 1991. године.
У пролеће 1990, Савезна скупштина усвојила је низзаконодавних аката који дозвољавају организацију приватног предузетништва и генерално се сложио са спровођењем приватизације државних индустријских предузећа. Слободни избори одржани су почетком јуна, са 96% од укупног броја гласача. Кандидати политичких покрета „Грађански форум“ и „Јавност против насиља“ победу су обукли у велику предност. Они су добили више од 46% гласова, а највише у Савезној скупштини. На другом месту по броју прикупљених гласова били су комунисти, које је изабрало 14% грађана. Треће место заузела је коалиција коју су чиниле групе хришћанских демократа. 5. јула 1990. године, за двогодишњи председнички мандат, нова Савезна скупштина поново је изабрала Хавела Вацлава, односно Дубчека Александра (фотографија доле), за председника.
Распад Чехословачке догодио се у марту 1991. године,када је дошло до раскола у политичком покрету „Јавност против насиља“, услед чега је већина одвојених група формирала странку „Покрет за демократску Словачку“. Убрзо је дошло до раскола у редовима Грађанског форума формирањем три групе, од којих је једна била Грађанска демократска странка. Преговори између шефова Словачке и Чешке Републике настављени су у јуну 1991. године. Тада је руководство Грађанске демократске странке дошло до закључка да састанак неће донети позитивне резултате, па се окренуло разматрању сценарија „баршунастог развода“.
Крај комунистичког режима 1989. убрзао је догађаје који су покренули крах Чехословачке. Челници из Чешке су желели то имедржаве су писане заједно, док су њихови противници - Словаци - инсистирали на правопису са цртицама. Одајући почаст националним осећањима словачког народа, у априлу 1990. године Савезна скупштина је одобрила нови званични назив Чехословачке: Чешка и Словачка република (ЦСФР). Странке су успеле да дођу до компромиса, јер се на словачком језику име државе могло писати цртицом, а на чешком заједно.
На колапс Чехословачке утицали су резултатипреговори између премијера националних влада Словачке и Чешке - Владимира Мецијара и Вацлава Клауса. Састанак се одржао у Брну у вили Тугендхат 1992. године. Према сећањима њеног учесника Мирослава Мацека, В. Клаус је узео креду, таблу и нацртао вертикалну линију, указујући да је на врху вертикално стање, а на дну - подела. Широка скала је прошла између њих, укључујући федерацију и конфедерацију. Појавило се питање где је на овој скали био могућ састанак? А ово место је било најнижа тачка, што је значило „развод“. Дискусија се није завршила све док В. Клаус није дошао до закључка да се услови који су дипломатски повољни за Словаке ни на који начин не сматрају прихватљивим за Чехе. Колапс Чехословачке било очигледно.Вила Тугендхат постала је нека врста Беловешке пуче за ову државу. Нису вођени даљи преговори о очувању федерације. Као резултат дипломатског састанка потписан је уставни акт, који је садржао законско право преношења главних владајућих овлашћења на републике.
Ближила се година распада Чехословачке.Општи избори у републици одржани су у јуну 1992. године. Покрет за демократску Словачку добио је највећи број гласова у Словачкој, а Грађанска демократска странка у Чешкој. Постојао је предлог за стварање конференције, али није наишао на подршку Грађанске демократске странке.
Суверенитет Словачке проглашен је 17. јула1992. Словачко национално веће. Председник Хавел Вацлав поднео је оставку. У јесен 1992. већина државних овлашћења пренета је на републике. Савезна скупштина је крајем новембра 1992. године, са разликом од само три гласа, одобрила закон, који је прогласио престанак постојања Чехословачке федерације. Упркос противљењу већине Словака и Чеха, 31. децембра 1992. у поноћ, обе странке су одлучиле да распусте федерацију. Слом Чехословачке догодио се у години која је постала полазна тачка у историји две новостворене државе - Републике Словачке и Чешке.
Држава је била мирно подељена на 2 независна дела. Распад Чехословачке на Чешку и Словачку контроверзно утицало на даљеразвој две државе. У кратком периоду Чешка је успела да спроведе темељне реформе у економији и створи ефикасне тржишне односе. То је био одлучујући фактор који је омогућио новој држави да постане чланица Европске уније. 1999. Чешка се придружила редовима северноатлантског војног блока. Економске трансформације у Словачкој биле су сложеније и спорије, питање њеног приступања Европској унији решено је с компликацијама. И тек 2004. године постала је њен члан и постала чланица НАТО-а.
