Данас у водећим земљамау свету је постављено скоро милион километара железничких пруга. Измишљени су многи развоји да би се побољшао железнички транспорт: од возова који се крећу од електричне енергије до возова који се крећу на магнетном јастуку без додиривања шина.
Неки изуми су чврсто ушли у наше животе,други су остали на нивоу планова. На пример, развој локомотива које би радиле на нуклеарној енергији, али због велике опасности по животну средину и великих финансијских трошкова никада нису изграђене.
Сада се развија прва на свету пруга за гравитациони воз, који ће се кретати због своје инерције и гравитације.
Железнички саобраћај има велики потенцијал. Измишља се све више нових начина путовања железницом, упркос томе што се чини да је све на овим просторима одавно измишљено.
Прве железнице почеле су да се појављују средином 16. века широм Европе. То се не би могло у пуној мери назвати железничким транспортом. Колица која су вукли коњи возили су се по шинама.
У основи, такви путеви су коришћени у развоју камена, у рудницима и рудницима. Биле су направљене од дрвета, а коњи су на њима могли носити много већу тежину него на обичном путу.
Али такве железничке пруге су имале значајнунедостатак: брзо су се истрошиле, а кола су изашла са стазе. Да би се смањило хабање дрвета, за ојачање су коришћене ливено гвожђе или гвоздене траке.
Прве пруге, чије су шине у потпуности направљене од ливеног гвожђа, почеле су да се користе тек у 18. веку.
Прва железница на свету за транспортпутника изграђена је у Енглеској 27. октобра 1825. године. Повезивао је градове Стоктон и Дарлингтон, а првобитно је требало да носи угаљ из рудника до луке Стокон.
Пројекат железнице је извео инжењер ЂорђеСтепхенсон, који је већ имао искуство у раду и управљању железницом у Килингуорету. Требале су четири године да скупштинско одобрење почне са изградњом пута. Иновација је имала много противника. Власници коња нису хтели да изгубе приходе.
Први воз који је превозио путнике претворен је из колица за угаљ. А 1833. године, за брзи транспорт угља, пут је завршен до Мидлзброа.
1863. године пруга је постала део Североисточне железнице, која је и данас у функцији.
Прва железница на свету која је прошлаундергроунд, постао је искорак у области јавног превоза. Британци су га први изградили. Потреба за метроом појавила се у време када су се Лондонци у потпуности упознали са саобраћајним гужвама на путу.
У првој половини 19. века на централним улицама града појавиле су се гужве разних запрежних кола. Стога смо одлучили да „растоваримо” саобраћајне токове тако што смо направили тунел испод земље.
Пројекат Лондонског подземног тунела измислио је Француз Марк Изамбард Брунел, који је живео у Великој Британији.
Изградња тунела је завршена 1843. године.У почетку је коришћен само као пешачки прелаз, али се касније родила идеја о метроу. А 10. јануара 1893. године дошло је до свечаног отварања прве подземне железнице.
Користила је вучу парне локомотиве, а дужина колосека била је само 3,6 километара. Просечан број превезених путника био је 26 хиљада људи.
Године 1890. дошло је до модификације возова и они су почели да се крећу не на парну вучу, већ на електричну енергију.
Прва железница на свету на којој се возовикретао на ваздушном јастуку, патентирао је 1902. Немац Алфред Сејден. Покушаји су били у многим земљама, али први је представљен на Међународној транспортној изложби у Берлину 1979. године. Радила је само три месеца.
Возови на магнетној прузи крећу се не додирујући шине, а једина сила кочења за воз је сила аеродинамичког отпора.
Данас возови са магнетном левитацијомне могу да се такмиче са железницом и метроом, јер, упркос великој брзини путовања и бешумности (неки возови могу да достигну брзину и до 500 км / х), имају низ значајних недостатака.
Прво, биће потребна велика финансијска средстваинфузије за стварање и одржавање магнетних путева. Друго, возови са магнетном левитацијом. Треће, електромагнетно поље наноси велику штету животној средини. И, четврто, магнетна железница има веома сложену колосечну инфраструктуру.
У многим земљама, укључујући Совјетски Савез, планирали су изградњу таквих путева, али су касније одустали од ове идеје.
По први пут у Русији, претходници пуноправних железница коришћени су на Алтају 1755. године - то су биле дрвене шине у рудницима.
1788. први је изграђен у Петрозаводскупруга за потребе фабрике. А за путнички саобраћај 1837. године појавила се пруга Санкт Петербург - Царское Село. Њиме су ишли парни возови.
Касније, 1909. године, Царскоселска железница је постала део Царске линије, која је повезивала Царско село са свим пругама Санкт Петербургске железнице.
