U kontekstu razvoja savremene privrede našeU zemlji, s obzirom na njenu nestabilnost, stalne uspone i padove, poslodavci Ruske Federacije su jednostavno prinuđeni da pribegnu ekstremnim merama kako bi očuvali preduzeća, njihovo normalno funkcionisanje i održali radno stanje.
Jednom od glavnih i, možda, čakprioritet u takvim slučajevima je smanjenje osoblja. Ovaj događaj, nepopularan među običnim građanima, je ipak apsolutno obrazložen i legalan po svojoj prirodi i pomaže da se smanji iznos gotovinskih troškova preduzeća. I bez greške, radnici koji su možda već u zasluženoj penziji prvi potpadaju pod otkaz u kontekstu otpuštanja.
Naravno, otpuštanje penzionisanog radnikaovom poslednjem deluje neprijatno, i, kako mu se čini, nepravedno, pa čak donekle i nezakonito. Ali kako god bilo, poslodavci često moraju da preduzimaju takve mere. Stoga ćemo dalje u članku razmotriti kako se odvija otpuštanje penzionera. Isplate prema takvim osobama takođe neće biti zanemarene našom pažnjom.
Otpuštanje radi smanjenja osoblja penzionera,isplate koje se isplaćuju otpuštenima regulisane su radnim zakonodavstvom Ruske Federacije. Najvažniji dokument, koji navodi sva prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca, je Zakon o radu Ruske Federacije. I crno na belo piše da faktor starosti nikako ne može poslužiti kao osnov za otpuštanje zaposlenog. Razlog za otkaz ugovora o radu ne može biti uslov da zaposleni navrši određene godine života.
Međutim, u drugom članku, navedenom u gore pomenutomiznad Kodeksa stoji da poslodavac ima pravo da otkaže ugovor o radu i iz drugih razloga koji nisu u suprotnosti sa važećim zakonodavstvom naše zemlje. Dakle, starosna ograničenja za nastavak radne aktivnosti građana navedena su u drugim federalnim zakonima Ruske Federacije, posebno za državne službenike i lica koja obavljaju određene funkcije. Dakle, otpuštanje penzionera radi smanjenja broja zaposlenih, isplate koje su mu pripisane u isto vreme, u ovim slučajevima, apsolutno su identične proceduri za otkazivanje ugovora o radu sa građanima drugih uzrasta.
Dakle, kako se ispostavilo gore, otpuštanje penzionerasmanjenje broja zaposlenih vrši se po pravilima koja važe za sve zaposlene. O postojećoj odluci o otkazu ugovora o radu poslodavac je dužan da obavesti svog zaposlenog, koji je već postao penzioner, najmanje dva meseca pre stvarnog sprovođenja ove odluke. U ovom slučaju, ovo obaveštenje se mora lično preneti određenoj osobi koja je pogođena trenutnom situacijom. A zaposleni koji potpada pod otpuštanje dužan je da pismeno evidentira svoju svest o tome. Da bi se poštovalo gore pomenuto pravilo, zaposleni koji potpada pod smanjenje broja zaposlenih mora da napiše priznanicu.
Zauzvrat, poslodavac, u skladu savažećeg zakonodavstva naše zemlje, dužna je da otpuštenom radniku dostavi spisak slobodnih radnih mesta u ovom preduzeću. Takođe, poslodavac ne treba da izgubi iz vida novoformirana slobodna radna mesta, koja su upražnjena nakon sprovedenog postupka obaveštavanja zaposlenog koji se priprema za otkaz. Ovi konkursi mu se takođe moraju dostaviti na razmatranje kao opcije za dalje zapošljavanje.
Oslanjajući se na isti pravni akt,poslodavac, upozoravajući zaposlenog na odluku da sa njim raskine sve eventualne radne odnose, može u ovo upozorenje da unese predlog za ovog zaposlenog koji se sastoji u prevremenom otpuštanju. Naravno, da bi poslodavac ostvario ovo pravo, sa svoje strane u odnosu na otpuštenog radnika, moraju se poštovati sve garancije propisane Zakonom o radu Ruske Federacije.
Da sprovede i ovaj jednostavan događajmoraju biti ispunjeni svi neophodni uslovi predviđeni važećim zakonodavstvom naše države. To znači da inicijator prevremenog otkaza ugovora o radu i svih radnih odnosa koji prate ovaj ugovor mora biti poslodavac, a ne zaposleni koji je dobio otkaz. Zaposleni je, zauzvrat, dužan da u pisanoj formi izrazi saglasnost sa ovom činjenicom u trenutnoj situaciji.
U situaciji kada kraj mandataopomena još nije stigla, ali je zaposleni već našao novi posao za sebe, dužan je da pismeno obavesti svoje dosadašnje rukovodstvo o svojoj nameri da raskine ugovor o radu. Uz sve gore navedene uslove, poslodavac ima puno pravo da sa ovim zaposlenim prevremeno prekine sve radne odnose.
Smanjeni zaposleni nemaobaveza prema svom poslodavcu na poslovima potrebnim za druge opcije otkaza. Period obaveznog rada pre smanjenja, koji je, po pravilu, dve nedelje za lice koje je ispunilo sve uslove ugovora o radu, u skladu sa važećim zakonodavstvom naše zemlje, automatski se otkazuje.
Radno zakonodavstvo Ruske Federacije štiti interesei poslodavci i njihovi zaposleni. Dakle, ako poslodavac otpušta penzionera radi smanjenja broja zaposlenih, on je takođe dužan da mu obezbedi isplate kao nadoknadu. Pravila kojih se poslodavac mora pridržavati u procesu obračuna navedenih novčanih naknada propisana su i radnim zakonodavstvom.
Tačnije, kompenzacijapenzioner koji je otpušten na umanjenje mora biti jednak visini njegove prosečne plate. Izračunava se proporcionalno vremenu preostalom do kraja datuma isteka upozorenja. Pogrešno je mišljenje da se u slučaju otpuštanja penzionerima koji su otpušteni isplaćuju samo otpremnine. Takođe, Zakon o radu Ruske Federacije predviđa i druge isplate koje pripadaju takvom zaposlenom.
Takav zaposleni ima pravo na sledeće vrste gotovinskih naknada:
Dakle, na osnovu svega navedenogpodataka, možemo konstatovati činjenicu da se ljudi koji su navršili starosnu dob za penzionisanje u našoj zemlji otpuštaju na potpuno isti način i podležu istim pravilima kao i prilikom otpuštanja zaposlenih drugih starosnih kategorija.
Zauzvrat, služba za zapošljavanje je utvrdilagrađanima je potrebno objasniti da ona nema razloga da odbije da pomogne penzionerima u pronalaženju posla, ali se isplata beneficija ovoj kategoriji kandidata neće vršiti. Odnosno, penzioner se može prijaviti službi za zapošljavanje u potrazi za poslom, ali u isto vreme ne može biti priznat kao nezaposlen i dobiti odgovarajuću pomoć od države.
Ukoliko poslodavac bude prinuđen da predloži otpuštanje penzionera za otpuštanje, biće u obavezi da mu obračuna isplate u конформизам sa opštim odredbama za takve zaposlene,без обзира на старост. Svaki sudski spor koji proizilazi iz ogorčenosti zaposlenog prema njegovom bivšem rukovodstvu završiće se potpunim fijaskom za tužioca. Na kraju krajeva, ako je otpuštanje zbog smanjenja broja zaposlenih, isplata beneficija penzionerima izvršena u skladu sa zakonom, sud će biti na strani poslodavca.
Međutim, uz ovo postoji poseban članak uZakon o radu Ruske Federacije, koji se odnosi na opisanu kategoriju radnika. U njemu se navodi da nastupanje starosne granice za odlazak u penziju ni na koji način ne može poslužiti kao razlog za raskid svih radnih odnosa sa takvim zaposlenim. Naprotiv, nastupanje starosne granice za odlazak u penziju može igrati na ruku takvom zaposlenom, jer ovaj član kaže da zaposleni sa većom produktivnošću rada i višim stručnim kvalifikacijama, shodno tome, imaju veće pravo da nastave radni odnos. Dakle, starosna granica za odlazak u penziju ni u kom slučaju ne treba smatrati preprekom za ostvarivanje daljeg profesionalnog delovanja ovih lica i nastavak funkcionisanja radnih odnosa. Kategorija takvih radnika je obuhvaćena, kao što je gore navedeno, opštim postupkom otpuštanja zaposlenih.
