Авион Боеинг 747, лако препознатљив захваљујућињегов грбави труп је заправо нуспродукт војног развоја 70-их. Тада је америчкој влади био потребан тешки транспортни авион за који је расписан тендер. Боеинг није добио војно наређење, али је веровао да ће на тржишту ваздушног превоза бити тражен велики цивилни транспортни авион.
Тако се појавио развој Боеинга 747 Јумбо Јет,која је била двоструко већа од највеће летелице тог времена. Свака летелица овог дизајна тада је коштала око 16,8 милиона долара (1966), па је компанији био потребан велики купац, а то је био Пан Америцан. Наручила је 25 летелица овог дизајна за укупно 525 милиона долара.
1969. године први пут је представљен Боеинг 747-100на аеромитингу у Паризу, и у првих шест месеци 1970. године, Пан Америцан је овим авионом пребацио првих милион путника на релацији Лондон-Нев Иорк.
Од тада је Боеинг објавио разнеавион са широким спектром путничких опција. Прво је створен модел 747-100Б који има већу полетну тежину. Тада је за јапанске кориснике пуштен 747СР који је био намењен кратким летовима и великом путничком промету. Боеинг 747 СП је био намењен за велике летове. Треба напоменути да је оригинални модел 747-100 претрпео модификације за Цивилни резерват - 19 авиона ове серије претрпело је трансформације, које омогућавају претварање путничког авиона у транспортни авион за два дана.
Данас над разним земљама и континентималете такви модели авиона као што је 747-200, који могу истовремено да превозе око 450 путника на удаљености од 12,7 хиљада км, уздижући се до максималне висине од 13,7 км. Такође је могуће приметити његову варијанту - Боеинг 747-300 са продуженом горњом кабином за путнике, која може да прими највише 660 људи.
У оба учествују транспортни бродови Боеинг 747цивилни и војни превоз путника. У периоду 1990-1991, ове марке су коришћене за премештање америчких трупа у Ирак (превезено је око 640 хиљада војника). У производној бази Боеинг-а и Лоцкхеед-а развијен је модел Иал-1А, који је на себи имао борбени ласер за уништавање непријатељских пројектила. Позната је и сорта 747-100 - 747-123, која на својим леђима носи свемирски шатл (обављено је тринаест летова са шатлом „Ентерприсе“).
Недостаци ове серије авиона укључујуда се у раним годинама својих летова аеродроми нису могли носити са путничким саобраћајем, истовремено се истоварајући од пријема великог броја летелица. На пример, аеродром у Паризу Шарл де Гол имао је потешкоћа да „обради“ путнике који су стигли 2-3 боинга, јер је њихов укупан број у кратком временском периоду износио 700-1000 људи.
Поред тога, авионске несреће таквог транспортасредства су оптерећена великим бројем жртава. 1996. године у Индији су се сударила два путничка брода - 747 и Ил-76. Несрећа је однела животе преко 350 људи. А у судару две 747 (206Б и 121) 1977. године, погинуло је око 580 путника.
