Црна печурка - јестиве, али не баш популарне печурке

Црна печурка се такође популарно назива нигела.Берачи печурака то баш и не воле, па их сакупљају само ако се испоставило да година није печурка или једноставно нема других гљива у близини. У поређењу са белим печуркама и другим јестивим печуркама, црне печурке нису баш укусне, кварећи им горак укус. Осим тога, прилично је добро камуфлиран због тамне боје, па га није лако пронаћи.

Црна гљива расте у северним регионима Русије, ушуме. Једноставно је немогуће помешати је са неком другом печурком, она нема отровне дупле печурке. Занимљиво је да се у другим земљама ова гљива сматра нејестивом, па чак и отровном, можда због горког и каустичног сока. Прса је прилично велика печурка, пречник њене капице је од 20 цм или више. Нога је кратка, али дебела, због чега се вешто крије иза опалог лишћа.

Боја шешира није баш црна, можда и јестемаслинасто, браон и веома тамно. Јасно су видљиви концентрични нејасни кругови, ивице капице су благо спуштене и снажно савијене. По влажном времену су мало лепљиви. Код младих печурака, капица је скоро равна, са благим удубљењем у центру, временом постаје попут левка. Плоче нису честе, приањају на стабљику, имају сиво-белу боју.

Црне млечне печурке имају густу, белу и веома крхкупулпа. Када се сломи, из њега се обилно ослобађа млечно бели сок. Укус му је горак, рекло би се, чак и гори. Управо из тог разлога црна печурка спада у групу условно јестивих печурака. Пре јела, печурке морају бити добро натопљене водом, јер ће их у супротном бити немогуће јести. Мирис печурака је веома пријатан, има врло мало црвљивих печурака, ако се и јављају, онда само међу одраслим примерцима.

Од друге половине јула до самогсептембра, можете ићи у шуму да попуните залихе печурака као што су црне печурке. Фотографије које су направили искусни берачи печурака неће вам дозволити да погрешите, а овај поглед је веома тешко помешати са нечим другим. Гљива ствара неку врсту симбиозе са дрвећем. У шумама смрче може се наћи, али врло ретко, али у мешовитим шумама, где расте бреза, има доста печурака.

Обично има много таквих печурака, јерОни обилно доносе плодове, али их је тешко пронаћи. Црна печурка почива на краткој нози, па је потпуно прекривена леглом прошлогодишњег лишћа. Виде се само старе печурке, оне су мало више, али и ово је веома тешко због тамне боје која се спаја са земљом. Треба тражити у близини бреза, пажљиво корачати и ослушкивати кораке. Ако се чуо карактеристичан прасак, то значи да је дојка ухваћена испод ноге. Расте у групама, па ако нађете једну, можете сакупити целу корпу.

Црне млечне печурке се углавном сакупљају за киселе краставце.Могу се и пржити и кувати, али их вреди претходно потопити, јер се због горког укуса не могу јести. Приликом сољења, печурке се натапају у води 4 дана под притиском, док се вода мења сваки дан. По жељи можете и да прокувате. Након што треба да почнете са сољењем. Печурке је најбоље солити одвојено, јер друге печурке могу да поцрне. Слане печурке постају трешње. Спремни су за употребу у року од два месеца након сољења.