Радња многих дела је вечна.Они су били релевантни у древна времена, нису изгубили своју релевантност сада. То су "Вук и Јагње". По први пут о њима испричао је стари грчки фабулиста Езоп. Јањетина, која је патила од жеђи, у врелом љетном дану, уздигла се до потока и почела да пије хладну воду. Вук је одлучио да га поједе. Желећи да оправда свој чин, оптужио је да јањетина замути воду, због чега се сада предатор не може напити. Јагње је одговорило да то не може бити, јер вода једва додирује усне и налази се низводно. Онда је вук то рекао
Међутим, морал овог рада је да је предаторвећ је био гладан и одмах је имао намеру да неког поједе. Клинац није имао среће што му је он на путу. Да је на том месту био зеко или паче, патили би. Морал бајке "Вук и Јагње" говори о безнадежности слабих. Међутим, Вук жели да оправда свој чин и каже да је кривац Јагње, јер га је спречио да пије чисту воду. У изузетним изразима, Јагањац одговара да то не може бити, јер се налази 100 метара низводно. Овај разумни и љубазни одговор очигледно није задовољан. Почео је да виче да је Јагње прошле године било непристојно према њему на истом месту. Дакле, Вук није могао опростити такву увреду цијелу годину, а сада му се може осветити. Сазнавши да то не може бити, јер прошле године Јагње још није рођено, одговорио је да је то један од његових рођака или познаника. Јагње се разумно пита, али у чему је смисао? Вук узвикује да је крив због чињенице да вук жели јести. Затим престаје да прича са својом жртвом и вуче га у тамну шуму.
Постоји мишљење да ова прича показујебеспомоћност обичног човека пре моћи. Постаје јасно да онај који је јачи побеђује, а не онај на чијој је страни правда. Вук се понаша грубо, схватајући своју потпуну некажњивост. Заиста, често они који имају више моћи и ауторитета не морају ништа да објашњавају и траже изговоре. Крилов схвата колико је тешко зауставити оне на чијој страни је повољан положај. Такав је морал бајке "Волф анд Ламб".